Учитељ
тако да јој уста буду у води за један палац. На овај је начин ваздух под теглом одвојен од спољашњег ваздуха. Пламен ће бити све слабији, док се не угаси, а вода ће под теглом да се попне за онолико, за, колико се кисеоник утрошио. За колико оно беше 2
Четврти оглед. Узми левак па му добро запуши ужи крај, тако да не може ваздух ући. Сад успи воде у једну чинију п запали шпиритус као у другом огледу. Сад поклопци левком тај пламен. Чим се сав кисеоник утроши а остане гушик, пламен ће
се угасити. Сад извуци запушач из левка и принеси отвору упаљену свећу. Гас ће одма појурити на пламен и угасиће свећу брзо не оставивши ни упаљена угљена на стењу. Ако би га удисала кака животиња, она би се угушила.
Закон. Кад из атмосферског ваздута одузмемо кисеоник, остаје нам гушик. У гушмику гаси се ватра ц свећа, ч угушују
се жтвотиње, с тога св “ 30ве гушик.
(НАСТАВИЋЕ СЕ).
Предавање за основне школе
ут
О свршеним, учестанмим и несвршемним глаголима.
Т
Свршени глаголи. Шта ћеш ти радити, кад те ја за нешто запитам 2 (Ја ћу устати, одговорити на питање, па ћу сести. — (То написати ва табли. Шта је казао Н.> А шта сам ја написао (реченицу). Колико има речи у овој реченици — (9) која је прва рече — Другар — Трећа 2 итд. Која је трећа рече — У који део говора долази та реч „устати“ 2 — У (глаголе). У који део говора долази реч „одговорити“р — у глаголе). Која је последња речр — У који део говора она спада2 (и она у глаголе). Шта, казују глаголи 2 (радњу). Шта казују глаголи „устати“, „одговорити“ и „сести“ р (и они радњу). Колико је пута устао Н., кад
сам га ја прозваор — (једанпут). Колико
је пута одговорио на моје питањер –— (једанпут). Колико је пута сео 2 — (једанпут). Кад ја кажем устати!. Мисли ли се ту више пута устајати, (не, само једанпут). А кад кажем „одговорити“ мисли ли се ту више пута одговарати на питање или само један пут!. А кад кажем „сести“ је ли то само један пут сести!. Шта рекосте да показују глаголи „устати“, „одговорити“ и „сести“! — (радњу). Чију радњу казују ови глатоли радњу Н.). Шта је имао да ради
И.» — Па је ли одговорио Н. на питање 2 — Како је одговориор — Је ли свршио он свој рад» Како би се назвао његов рад, да, га, је он од једанпут свршио — (свршен). Које речи казују, да је Н. свршио свој радр — (ови глаголи). Како би се назвали ти глаголи што казују да је рад свршен»р — Пазите!,
Глаголи који казују рад (радњу), што се од једанцут сврши, 306у се свршени. Ти! ти!... који се глаголи зову свршени> — Кад се зову свршенир — Шта се зову свршени ! — (глаголи). — Нађите неколико глагола, који ће казивати радњу, која, се од једанпут свршила!.. (Казати, скочити, доћи, рећи, отворити итд.).
Џ.
Учестани глаголи. Има ли оца Н.! (седи). — Имаш ли мајку (питати истог). Имаш ли сестру Имаш ди братар Шта је радио Н. садар — (Н. је устајао одговарао и седао). Шта ћеш радити ти, кад те ја чешће питамр — (Ја ћу устајати, одговарати и седати. — написати). Шта је казао Н.> — Шта сам ја написао 2 — Колико има речи у овој реченици — (6), која је прва 2 — друга» итд. Шта су ове речи „устајати,“ „одговарати“ и „седети“2 — (глаголи). Шта, казују ови глагодир — (радњу). Колико је пута, Н. устајао, одговарао и седао 2