Учитељ
120
(више пута). Јесам ли га ја ретко прозивао 4 — (често). Како каже учитељ ономе ђаку који често задоцњава у школур — (А, ти си учестао.) – То значи, да се тај ђ)к врло често, готово сваког дана, задоцњава од школе, па зато му учитељ и каже, да је учестао са изостајањем). Ради ли што ђак, кад се задоцњава 2 (ради). — Шта ради > — (задоцњава се). Како се зове та његова, радња 2 — (учестана). Шта рекосте да кавују глаголи „устајати“, „одговарати“ и „седати“2 — Јели ин код тих глагола радња, која чешће бива (јесте). Како би се могла, назвати та његова радњаР — (учестана). А како би се назвали глаголи који казују учестану радњу“ — (Учестани глаг.) Пазите!..
Глагол, који казују радњу што чешће бива, (на матове, зову се) учестани (глаголи).
Који се глаголи зову учестани 2 — Зашто се зову учестаниг — Кад се зову учестани глаголи (Шта казују свршени глаголи» А учестанир — У чему се разликују свршени глаголи од учестаних > –- У томе, што свршени глаголи казују радњу, која се од један пут сврши ; а учестани глаголи казују радњу која бива често на махове.)
Деца да траже учестане глаголе.
Ш.
Несвршени глаголи. Шта радиш ти кад те је нешто питам (ћутим). Још! (седим). Шта ће радити остали ђаци, кад ја само тебе питам — Остали ће ђаци ћутати и седети. — (напис). Оће ли они једнако љутати и седети, кад их ја питамр — Има
|
ли у овој реченици, што сам написао глагола Р Који су 2 (ћутати, седети). Шта показ. глаголи ћутати и седетиг — Казују ли ти глаголи свршену радњуг — А учестанур Траје ли та ваша радња дуже време 2 (траје) како би се назвала та ваша радњаг (трајна). А је ли свршенар — Па како би се онда, према. томе могла назвати 2 — (несвршени). А како се зову глаголи који кавују радњу, која се није свршиларг — несвршени). Пазите!..
Глаголи, који казују радњу, што дуже време траје, зову се неевршени. Ти! ти! ти!.... који се глаголи зову несвршени! Зашто се зову несвршениг — Кад се зову несвршени > Нађите неколико глагола, који казују несвршену радњу !... Гледати, ловити носити, прати, хватати и Т. Д.
Шта казују свршени глаголир А учестаниг — А несвршениг — У чему се разликују свршени глаголи од участнихе — А у чему се разликују свршени глагоди од несвршених > — (у томе, што свршени глаголи кавују радњу, која се од један пут сврлила, а несвршени глаголи казују радњу, која траје дуже време). У чему се разликују учестани глаголи од несвршених» — (у томе, што учестани глаголи казују радњу која бива од времена на време, на махове, а несвршени казују радњу, која кад се почне траје за дуго и непрекида се. Код учестаних глагола радња се често прекида, и понавља,
Предавао јикола |тозановић.
а
6 Исусу Христу
Његово рођење, његов живот, његова наука и његова омрт.
пП
Што је Исус старији бивао, то се све више учио и све паметнији постајао. Никада он не хтедијаше да буде беспослен, већ је пепрестано учио и мислио. Много је волео да сваки зна оно што је добро,
па с тога је радо казивао другима оно, што он зна. Кад год је видео како зло међ људима било му је тешко, па је једва, чекао да тога зла не стане. Кад је видео како народ зло живи, како брат брата не воли, како се руже, како један другог вређа и како један од другог отимље —
И Ре ВИ И роса