Учитељ

142

Мит. +

ово питање, које га се писац дотакао, јер би се о овоме имало млого и говорити и писати. У свему овоме не слажемо се са писцем, али рецимо баш, да су књиге деци потребие. Но да ли би у том случају ваљало овакве књиге писати и то „нарочито за млађе разреде“Р убеђени смо да овакву књигу деца не би читала докле их не би учитељ на то приморао, задавши им лекцију. У њој нема такве занимљивости, која би привлачила децу, да је читају, и она је не би од своје воље читала. Дакле, ако писац мисли, да су потребне књиге деци, онда је требао своју причу о четири год. времена, да удеси занимљивије, а, пе овако. Што се тиче онога, што писац вели да би књиге требало писати само за децу, а неми за учатеље, ту се не слажемо с њЕМ. Не слажемо се зато, што је маса нашег учитељства још неспремва, па јој је нужно књига и упутстава. Сем тога за млоге ствари, које се уче у осн. шк. није баш потребно деци ручна књига н. пр. за предавање о четири годиш. времена, баш није потребна књига деци, но само учитељима, упутства. Ако се оће да да деци знање о овоме, онда на што им тискати ручне књиге да се из њих уче. Зашто ве би учитељ изашао па стао пред школу са децом посматрао пут супца и разговарао се са њима о томер Зашто терати децу да гледају тај привидни пут сунчев из књижице, а не стати пред школу, па видети сунце у оригиналург О годишњим временима писац прича деци шта се кад ради, каквих животиња и биљака има и др. А за што не би онда излазио у поље па све то разгледао са децом и том приликом научио децу свему томер Кад се врати у школу могао би учитељ пропитати о свему; па, готов посао. — Један учитељ пре неког времена причаше нам да је он почео предавати о рађању и залажењу сунца овако: Имам, вели, пред школом једну врбу, па изађем са децом и гледамо према њој где се сунце рађа, а где залази. После месец дана, веди, изаћи ћу опет и гледаћемо где се онда сунце рађа, а где залази. Врба му је, вели, белега, према, којој ће лепо ви-

дети деца како се сунце не рађа на једном месту, куда и кад се помиче. Ето овако и још на врло млого разних начина може се предавати о рађању и залажењу супца, а не онако причајући, као што је у овој књизи. Као што видите врба може више помоћи учитељу за предавање, но ова књижица. — Дакле за предавање о четири год. врем. не треба деци никакве књиге, него само учитељу упутства, како ће посматрати и изводити ове ствари. Тако би требало, ако се оће да да ученицима знање о овоме; а ако се оће да постигне успех у чевтању, што писац помиње, онда нека се дају деци разне књиге, па ако се оће баш и каква о четири год. времена, само не оваква, него некако у причама, занивљива и примамљива за децу. —

После овога долази објашњавање како постају разна год. времена. Писац почиње са сенком, како она није преко дана једнако велика, за тим како није једнака преко године, како топлота није увек једнака, н најзад како се сунце пење и спушта у разним год. временима. Говорећи о овоме писац прави тако крупне погрешке, да му се морамо чудити. Ево тих погрешака: У књизи се вели: „11. Септембра сунце стоји право на истоку и онда сунчани зраци падају на нас косо, али не тако млого. Тако нас греје све до 9 децембра, нагињући по мало југу. Одатле оно почиње да нас греје све косије и косије, зато код нас бива све ладније и ладније“. Даље вели: „Тако бива све до 9 марта. Сад почињу сунч. зраци да падају на нас све усправније али опет по мало косо; то траје до 9 јуна. Тада сунце излази опет на правом истоку, а залази на правом западу: — као год што је било и 11. Септембра. Од 9. Јуна сунч. зраци почну да падају усправно на нас, па с тога је онда код нас топлије“. Тако се вели на !]1 страни ове књиге. Ми се морамо чудити како је писац могао да учини овако крупну погрешку, Сви знамо да се сунце од 9 децембра пење све до 9 јуна, а од 9 јуна се спушта до 9. Децембра. Код писца тако није, него од 9 дец. се спушта југу (или како он то „простије“ вели