Учитељ

148

деци: „нагињући по мало југу“); а од 9 јуна место ла „нагиње југу“, оно се пење. Истина, писац на неким местима, доцније, где узгредно помиње ово рађање и залажење сунца, као исправља неке од ових погрешака ; али која вајда кад он овде, где говори о томе, греши; а тамо где тек узгредно помиње правилније каже. Овим се прави само збрка, а појам остаје опет онакарађен. Наши сељаци, који никад нису у колу завирили, веле: „Од Божића дан одужа, колико петао скочи с прага“, а у овој се књизи каже, како онда сунце „нагиње југу“, дакле дани краћају. Даље, ми сви знамо да је равнодневица 9 марта и !! септембра и онда се сунце рађа на правом истоку, и задази на правом западу; а у овој се књизи вели да 9 јуча сунце излази на правом истоку и залази на правом западу. Ми не знамо да ли је сунце кад год, од како га је, овако путовало (наравно привидно). Не можемо да верујемо да су овакве изашле погрешке услед незнања. Овде ће пре бити непажња крива. Али свакако

ан ве а фФ-

ово је за осуду: ако није знао, требао је да узме какву ваљану књигу па из ње ла вади материјал; а ако је знао, онда је требао да отвори четворе очи, кад је писао књигу, јер он ту књигу памењује деци рав. — Но можда, је писац ово учипио зато, што је хтео деци лакше да објасни зашто је после 9 јуна све топлије, о после 9 дец. све ладније. Овако би истина, лако било да деца разумеју, али ово је противно истини, а извртање истине не зове се популарисање. Сем тога, учитељ би се морао уватити у лажи, чим би деца почела да посматрају излажење ин залажење сунца у разна год. времена.

Овде је згодно да запитамо писца: мислили он и сад да овака књижица може бити деци од користи, и да ли је боље да се учитељ и ученици служе овом књигом при предавању о излажењу и залажењу сунца, или је боље место ње узети какву врбу па се њом помагати» —

(СВРШИЋЕ СЕ).

ОБА ВА,

У Француском министарству просвете у оделењу што се зове „музеј педагошки» има велика централна библиотека за основну наставу. Од управника тога музеја уредник „Просветног Гласника“ добио је ово писмо:

„Господине,

Част ми је јавити вам да је образовано одељење словенско у библиотеци централној за основну наставу. Дела и журнали ће се оглашавати и изпосиће се њина садржина а чланим од већег интереса и преводиће се.

Лист „Вемие редадофдие“ орган музејев, извештаваће своје читаоце у 6;)дуће о свему ономе што св тиче наставе у земљама словенским.

Молим вас да имаднете доброте објавити ово колико можете виле, те да уредници, поједини заводи % писци поједини шаљу било на поклон било у

замену, сва своја дела која говоре о )

авној настави у вашој земљи.

ЏШримите, господине уверење мога, најодличнијега поштовања.

Адреса: Мизсе редасогтупе, 42. Вие Потопд, 42. Раоа

„~. Деми,

ПОМОЋНИК У МУЗЕЈУ ПЕДАТОШКОМ.“

Радујући се што се Французи толико интересују за нас, ми радо публикујемо ово писмо са жељом да га и остали листови објаве, како би одиста настала тешња веза измеђ нас незнатних и тако чувеног народа Француског.

и———____-_-_-- на