Учитељ

ме

ље. Живот је народни живот једнога организма. Ко оће да изучава и негује један орган тога организма а да се не обзире на остале органе и целину, он би био врло бедан и научник и педагог. Научник би био нетачан а педагог погрешан. Шрво одводи врло лако у шарлатанство а друго у шлендријанство. Њад имамо дакле посла с деловима пазимо добро на целину.

Пут је целина животна. На њему се види цео живот, онаки каки је, и делови његови. Ту ће се видети задатак нашега утицаја на његов развитак и задатак наших школа. ЈА читаоци виде, да то није баш тако неважна ствар. Ви читаоци знате каки је онај посао где његов вршилац не зна шта оће.

Полазим из Омедерава. Преда мном је цела долина моравска до Рогота, до Јагодине, до Параћина, до Сталаћа . .. Туда нису ливаде за стову и сено, но су то њиве. Џа погледајте каке су! Ово је прва половина Фе· бруара месеца и ни једна поорана, није. На свима стоји коров и стрњиште, као што је јесенас после бербе остало. Кад сам јесенас у Септембру месецу путовао из Саксонске преко Немачке, Чешке, и Мапарске, ја сам оставио све њиве већ пооране и засађене. Све ми је онда изгледало тамо као да настаје лето а не зима. А у нас ево пролећа, и земља није такнута! И као што ми је тешко било тамо да видим земљу непоорану, тако ми је тешко било сад да у моравској долини у пролеће видим њиву поорану. Ја сам их на целом путу видео само две-три!.. Гледао вам тамо, како је њива довољно гнојна, па јој људи и опет још дају

180 _

те да само више берићета извуку; гледао сам овде, како ветрћ и иде у ваздух и оно што је на њој порасло те да га ветар носи онамо, где оно боље уме да се употреби. Рачунао сам, колико готова блага пропадне и одеу ваздух, што га неумешност и неекдномија, не извуче из земље. И, читаоци, да видите те рачуне. Ја сам рачунао колико само на једној њиви изветрин исуши онога корова и стрњике што би красно ђубре било да се је јесенас заорало и у њој иструнуло. И на сигурно неколико врећа жита било би више. Ајде циФрама да рачунамо. На једном квадратном километру рецимо да роли само 100 врећа више, но што роди сада (а толико би у најгорем случају родило више, само да се земља пооре како ваља). Узмимо само један део моравске долине од 20) километара у дужину. Моравска је долина просечно широка око 2 километра. То је 40 квадр. километара на том парчету моравске долине. На свакоме томе парчету родило би више у најмању руку 4000 врећа жита. Рачунајмо врећу у 50 ока. То је 200,000 ока жита више само на том парчету. Колико ли блага онда пропадне у делој долини њеној '! А ако је и цела, вемља наша, Србија, овако обрађена, онда колико ли рода пропадне и остане неизвучено само на оној земљи која је бајаги поорана те да на-њој не расте лепа трава%!. .. Ми смо, цео на-. род, сточари и сељаци. Па кад ни ово од чега живимо сви не умемо боље да, обрадимо, онда да ли је коме чудо, што се тужимо на сиромаштину своју на све стране!... Народи збијени износе земљу на кршеве и камење, па |

%