Учитељ

ту праве родну земљу; ми не умемо да експлоатишемо ни најроднију равницу...

А погледајте забране. Погледајте гору, ову заштитницу од толиких зала, кака је она: Исечена, растурена и проређена ; десеткована; закржљавела, и неуређена; утропашљћена. Онај, који чува и од поплава, и од суше, и од ветрова и мразева, и од болештина, он болује исто онако, као она стрњика на, __њиви и оно кашљиво и богињаво дете у оној страћарици онамо поред пута. Милина, је видети горе у Немачкој. То су прави забрани. Све на редове као кукуруз, јер су и сађене као он. Што је земље било за обраду, то је притиснуто и истински обрађено. Оно друге је шума која се чува као год воћке и која се и сади као оне. Шума се сече редом, и одма онде расте, нова, где је посечена стара. Сем тога саде се и онамо, свуда, где је земља празна, као поред путова, поред кућа, и јаруга и у плоту итд. А у нас је растројство највеће. Види се, да су се затевле природне шуме, па се секле и таманиле без икака обзира и рачуна, па оно што је остало лежи без икака, плана и реда, но онако како се застало. Остало је мало, па и то лежи _растурено и дезорганисано, као разбијена војска. И одиста нас та војска ни од чега и не брани... И ћуприје нам казују и друмови нам казују да је поплава за поплавом и да ни једна не може да се скраси. А оне, дрвене,

казују нам још нешто. Казују нам да.

смо врло примитиван народ, који још не уме да употреби камен, но диже све грађевине своје од дрвета, те тиме још више упропашћује оног чувара од толиких зала.

181

|

А села' То нису села груписана у гомилице, које би у себи живеле органским друштвеним животом, но то су поједине куће, растурене и разбацане, и назване Сараорци, Орашје, Апибеговац итд. само за то, што није било могуће да се свакој надева име и поставља кмет. .. Милина је видети немачка села, како су се све скупила у грумуљчице, а поља стоје отворена и слободна на све стране, без икаке заграде. У нас више заграде но њива, Страота је погледати онолику тору, обаљену и сатрвену, за то, да обележи докле је чије и да траје само коју годину па да иструли и пропадне. У Немаца и где је потребно мало ограде и белеге, они ископају ендек па по рову засаде како често шибље, нир. живу ограду, која што даља, то све већа и јача бива. А место тако честога претресања заграде и упропашћавања толике горе, оно се само ендек чисти и оправља. Тако је с имањем , њивама и ливадама. А кад су села груписана, онда престаје потреба, да се она заграђују. Кућа уз кућу, као у вароши. Ту је ноћу патролџија, ту су лампе, и немају се чега бојати. Нити су потребни велики и зли пси нити оружје и они јаки затвори од ајдука и вука; нити има онога страха, с којим и лежу и устају наши сељаци. Ту се све саставило, да буде у заједници јаче противу свакога зла о нападаја. Ту је живља позајмица и мена добара. Ту је онда могућна 0дела рада, која једина чини да органско развиће, било индивидуално или социјално, (лично или друштвено), иде све даље и даље. Докле год један мора да врши све, дотле он никад неће