Учитељ

133

има приписати само 98] грозној раздвојености и веома незнатном додиру људи с људима. Да се мрзе, да се свађају , да један другога нападне било речима или мотком, то долази само отуда што су људи навикли да живе самачким животом, па им је сваки додире људима другима већ необичан и несносан. Кад би се збила нашла села у гомилице као вароши, онда.би и додир измеђ људи постао силнији, и наш би народ погубио многе од својих арогантних и грубих особина а стекао друге социјалније и мекше. Отуда јеи она пословица, да се Србин не може сложити никако. Отуда је и она несрећна прича, кад су народи делили блага на земљи, ко ће шта да узме. Ови народи вели се, узели по нешто, па дошао ред и на Србе те њих запитали : а ви, Срби шта ће те вид А они се згледнули па слегли раменима и рекли: ми се још нисмо вдоговорили; идемо најпре да се здотоворимо па ћемо после доћи да кажемо шта ћемо. Па још ни дан дањи нису дошли да кажу шта ће! (јер се нису здоговорили). И она изрека „само слога Србина спасава“ могла би се боље преокренути и рећи: само неслога Србина утропашћује. Завладала је нека чудна струја и у нашем јавном животу, која мисли да је неслога нешто природно и потребно за друштвени развитак. Дабогме да је и свака болест природна. У природи нема ничега неприроднога. И она је са свим природна у људћ и нарбда примитивних (дивљачких или полудивљачких необразованих) с јако развијеним индивидуалним 0с0бинама. Али с образованошћу и даљим

социјалним развитком она мора да опада и да се све више претвара у слогу; јер само је тако и могуће да се социјално напредује, да у заједници живимо и да у заједници нешто радимо. И благо ономе народу који је дочекао, да цео народ дише једном душом као један човек. Тај је народ најјачи. То је потпун здрав организам социјални. Што је више неслоге, и што се она жешће испољава, то је насигурно више патолошкога (болешљивога) стања у том друштву... И за то, да се избегне ова неслога, да се људи навикавају на заједнички живот и слогу, да веше мењају и имовину своју и мисли, јесте једна од најјачих мбра: груписање себла.

Како је онда одма друкчије и у другом погледу. Пролази железница поред села. Она данас не зна где ће да стане. Село је уватило неколико сати у наоколо и не види се. Ако стане на једном крају, далеко је од другога. Долази пошта и она стоји где стигне. Државне наредбе, објаве, новине, књиге писма, свето не може одма да се публикује и разда. О тога је и промети веза с центром и другим местима врло несавршена и готово никака. Биров ће још дуго у Србији ићи од куће до куће и ићи с брда на брдо те довикивати људе, место писмених објава, огласа и новина. У Немачкој је свуд све у гомили као у једној кући. Депеша се одма свакоме преда; новине и еспап из целога света за неколико сати је дошао а за неколико минута предат. Да се у нашем селу депеша преда ваља често недеља, дана«..:..

(НАСТАВИЋЕ СЕ).

и а