Учитељ

157

зике и јестаственице с обвиром на пољолделство и вртарство, онда цртање и певање На место наставе у вери које, нема у лекционом распореду ни Француске и енглеске народне школе, узели су морално

плану за ово морално васпитање налази се ово значајно место, које пазначава ове задатке : „Француска и њезина величина, њена правичност, њена великодушност, њена слава и сваки род науке, вештине уметност итд. Њезине несреће: рат 187... Адзација и лотарингија, душности малога Француза: ла љуби Француску и да ради па њепој величини. Школски батаљони.“ Изображењу тела поклања се велико старање; јер на Француску очекује се велика, корист, ако се рано у младост улије војнички дух. Врло често воде се школска деца у шетњу, како ради телеснога развитка, тако и ради проширења знања и похођења збирака, достопаметности у Фабрикама и у природи. У свима Француским школама велика се пажња поклања припреми за практичпи живот. Свуда се девојаицама и дечацима преподаје настава, у ручном раду, гдекоје школе имају и нарочите радионице. Циљ ручном послу виде ве само у примени за посебан занат, него ну општем упражњавању ока и руке, у савлађивању телесне неумешности и у равнотежи спрам пеллодна гола знања, не мање у унапређењу здравља. И рад је подељен на три течаја, ито врло згодно. При тежим стварима обучава по какав вешт занаџија, наравно вазда под учитељевом контролом и уз одржавање школскога запта. Материјал набавља ђак; алат даје школа. Сваки ђак записује у засебну књигу свој рад и како овај напредује,

У вишим варошким основним (примарним) школама преподаје се; матерњи језик, мо-

рад, краснопис, историја, земљопис, Живи

страни језици, математика, КњиговодСтво, Физика, хемија, природопиес, цртање, певање, гимнастика и вештина у ручном раду. Ако школе и имају неке заједничке предмете, ипак скоро свака школа има свој, местни какактер, који одговара посебним

потребама, и интересима, житељства у сваком пределу или вароши. са Девојачким школама постављен је циљ,

' да образују изображене и разборите жене ' које својом разборитошћу а средством веваспитање (ефсабуц тогаје). У наставном |

штине у послу и припремом за домазлук, оспособљавају се на практичан живот,

У разпим местима склопили су у школама друштва за одбрану животиња, најочито птица; број овим друштвима знаменито расте и наскоро ће таква друштва имати свака варош и свако село. У свакој датој прилици препоручује се деци, да штеде корисне животиње.

Учитељи, који су походили исте суминарију (преперандију – есоје поттаје) пошто већ буду памештени образују једно друштво и ради одржавања међусобне пријатељске свезе и колегијалности и за своје даље образовање излају овда онда. по који ВиПет Чез апејеиз Феуез де Т'есоје погтаје еБ Чез Тави шета (извештај бивших

| питомца преперандије и учитвља). Просветна

управа од своје стране, да би увек остала у додиру са учитељима и да би своје наредбе одмах донела до општега знања, издаје једав ВиЛенп тепзпе] де Репзејопетрепћ ргипајте (месечни извештај основне наставе).

Од 1871. г. порастао је знаменито број школа у Француској. На пр.у Паризу било је 1871. г. 120. шрола за мушку деду, а 1883. г. било их је 185. За женску децу било је 128 школе, а 1858 у. било их је 104; дакле у самом Паризу подигнуто је за 12 година 116 основних школа. Још већма нарастао је број вишавм грађанским школама, До 1871. г. било их је у Паризу 8, а 1883. г. било их је 6 за мушку децу, а 1 за девојчице. Исто тако основани су и оснивају се учебни течаји за накнадно образовање, као и многе занаџијске школе. Варошки просветни прорачун износио је 1871 г. 7'4 мил. динара, а 1888. г. износио је 26 мил. дакде више него утројио се. А како је у Паризу, тако је и у другим варошима,

Према наведеноме види се, да се Франпуска народска настава за последњих 12

~