Учитељ

П 1

година сасвим преобразила, а тиме ће се мало по мало и сав парод преобразити, и то на боље.

Од год. 1880. постављен је свуда за основне школе лекарски преглед. На једног

| лекара долазе 4—5, школа са 800—100) " ђака. Овај преглед бива месечно два пута, | у прекој потреби и чешће. Лекар добија | за овај преглед по 600 динара на годину. ' Ова уредба сама се препоручује.

И Ини ши

КРИЖКЕВНИ КЕ РУБ ОВ А.

(СВРШЕТАК).

Да идемо даље.

Завршујући предавање о постанку год. времена, писац казује од кад па докле траје и после пита којиг месеца траје које год. време. Он овде помиње неке месеце, а за остало пита, међу тим не каже да ли је о месецима деци већ предавано, или он мисли да то деца П разр. већ знају. Но било једно или друго, он свакако греши: ако мисли да знају, он се вара, јер то деца ИП раз. сигурно не знају; а ако мисли ла о томе треба претходно да се предаје, онда је он требао то да учини овде у овој ењижици, јер и то је потребно да се зна кад се учи о четири год. времена и то управо треба да иде са овим нераздвојно. Или је најпосле требао бар да напомене, ма н у примедбици, да треба о месецима, пре предавати, јер ће какав неспремнији

учитељ узети ову књигу па, држећи се ње,

неће о месецима ни проговорити.

После овога долази предавање о јесени, зими, пролећ) и лету. И ова 4 чланка пуна, су погрешака. Да наведемо само веке: У почетку јесени он (сељак) оре, влачи и засејава озимна поља; вади конопље и топи.“ Копопља се вади и топи пре почетка јесени, а у почетку јесени вредне сељацке већ преду у велико. Сем тога, кад се овако каже, онда изгледа као да се прво влачи па онда сеје и прво се конопља вади из воде па онда топи у њу. Овако би се могло казати само варошкој деци, а сељачка би се на ово смејала учитељу, јер знају да се тако не ради. Говорећи о радовима у јесен писац вели: „У јесен се преорава за кукуруз.“ Преоравати значи да је јелан пут орано, па се сад преорава. Преоравање код нас бива онда, кад ће се сејати, и кад се

ИН Ба Ра

| каже ла се у јесен преорава за кукуруз | онда изгледа као да се кукуруз у јесен | сеје, а то можда у Мисиру бива, а не код | нас у Орбији.

Говорећи о зими писац на једном месту вели: „На сувимгранама дрва (м. дрвећа) место лишћа стоји иње или грудве меког белог снега.“ Мње не стоји само на сувим но и на сировим гранама. Сем тога иње носи грудве снега повешане о гране. Срећа је што деца знају већ шта, је то иње, иначе би морала мислити да о гранама висе све саме беле јабуке.

Говорећи о пролећу вели; „на врби све појављују вунасти бели цветови, те децу потсећују да Ће брзо доћи Врбица.» Какви су ти „вунасти бели цветови,“ што се појављују на врби пре Врбице, ми не знамо, а не знамо да ли ће деца П. раз. то знати. Цветови врбини нису бели и вунасти него има нечега другога у врбе, што је вунасто и бело, и то је.кад се већ плод образује. Но то не бива пре Врбице, него млого после ње, и могло би се рећи да наг брбица потсећа на те „беле вунасте цветове,“ а не они да нас потсећају на њу. На стр. 98 писац говори о томе како су се »овие изјагњиле, кобиле осдребиле, истелиле се краве, гуске извеле своје гушчиће, жвочка своје пилиће м.т.д. вели: Све је сад изамело на поље, да се размрда од зимњег дремежа џи да се намприше лепог цвећа,“ Јел те читаоци како је то појетски казано! Да-кле и кобиле, и краве, и квочке и гуске са својим младим изишли су да миришу цвеће ! Е до сад сеније знало да и гуске миришу, а ето писац нам и то вели.

У чланку „Лето“ писац овако детинише шта је то подне: „Јачка од које почиње