Учитељ

190

за матер Исландца, ако би јој свештеник дете искључио од миросања. И ни један такав случај не памти се, Ако упитате дете у Исландији, ко му је предавао историју и географију његове земље, ко му је показао имена тица и биља, добићете одговор : Модте шшп тј. моја мати. Овој је народ знатан још по својој простоти и високој нравствености У -25 години млади

Исландезац дубоко је религиозан, частан, и скроман. као год и у дане кад је код матере учно читати. Ко се посде овог може чуднти, што у Исландији живе сви мирно и скромно, што је тамо крађа непозната; што тамо нема ни полиције ни апсана, и што нико. не памти да, је се у том крају за читаво столеће какав год преступ догодио!

КБИЋЕВНМ ПРЕ ЛЕА,

Поуке о васпитавању деце у родитељеској кући, за обрагованије српске матере и за употребу у вишим девојачким и учитељским школама, написао Др. Војислав Бакић, професор. (во је дело наградила „Српска Матица“ из накладе Ј. и Т. Остојића. Цена је 60 нов. — 1 дин и 20 пара. Сомбор. Наклада Миливоја Каракашевића. 1880. Стр. 1—187.

Кадје Антипатер ватражиоод Шпартанаца педесеторо деце да води у ропство, они су му нудили сто људи.

Жан Пола.

Има три године дана како је изишла на свет ова књига, и ми се не опомињемо да је још игде изишла каква оцена о њој. Да ди је то за то, што се у нас у опште мање обраћа пажња на ствари школске и просветне, или за то, што је сам писац њен ауторитетом свога имена и титули дао довољно гаранције о ваљаности свога дела те га тако изднгао изнад критике, ми то не знамо.

У данашње доба, кад се жели да се спреми оставка пушци и топу; кад се смртне казне укидају; кад батине престају: кад народи почињу да презнру сва срамна мучилачка средства, којима се човек натерује да буде добар; кад се оће, да од свакога човека постане слободан грађанин; кад народи прибегавају јединој сили и једином средству : васпитању, и виде, да им је спас у њему; у то данашње доба свака је реч која св рекне о васпитању, и свака је брига, која се учини око васпитања, права добит,

') Гедата или Еглјећ = Гећте, страна. 17.

прави мелем на краставо тело, неколико крочаја напред. С тога ми не можемо а да овде на првом месту не изјавимо благодарност „Матици Српској“ што је она расписала награду за дело баш ове врсте. Она је свакојако назирала ову потребу у свога народа; и она је учинила своје. Сад имамо да видимо како је писац испунио ову потребу.

Пре него што пређемо на само дело имамо да учинимо једну општу примедбу. У коЛдико се ми опомињемо „Матица“ је у распису своме рекла „да се напише дело које би мајке српске поучавале како да, васпитавају своју децу.“ О Формитих поука није било речено ништа, и по томе писцима су биле одрешене руке да бирају Форму коју оће. Сем тога, у распису није била споменута ни величина књиге, а још мање: да, се она напише само за „образованије српске матере.“ Као што се и из наслова види, писац је сузио значај тим поукама и наменио их само образованијим српским матерама. По нашем мишљењу он је ту учинио ужасну погрешку, и противу захтева и жеље „Матичине“ и противу потребе народне. Ми

"мислимо да „Матица“ никако није имала,

на уму само образованије српске матере, но све. Шта, више, она, је може бити имала, више на уму баш оне необразованије, кад је увидела потребу да и за то распише награду. Ми сви видимо, да образованије мајке већ имају неку суму знања, да, су оне све биле у школи коју годину више, да умеју да читају, да посећују „села“ и „беседе,“ да имају и мужеве и друштво образованије, да имају и средстава више за,