Учитељ

194

Миге.

све ђаке, јер их има доста, који с вољом раде и у школи и код куће; но доста је само то, да та мана у нашим школама постоји, и да треба промиелити, како да се она отклони и утамани. Овак ће признати, да је пажња један од главних услова, без кога се никакав успех у настави, и никаква корист од ђачког идења у школу не може замислити и очекивати, јер то је, слободно се може рећи животни дамар напретка, како у школској настави, тако и у сваком другом раду. да онога, који не слуша шта се говори и не види шта се ради у школи, сав наставни рад учитељев пропада узалуд, и такав ђак иде бадава у школу, јер свота знања коју из школе износи, код њега је она иста коју је и донео кад је дошао у школу.

Настава само онда постиже своју цељ, кад сваки час који се проведе у школи, доноси шта било ново, кад потетиче радозналост и кад шири поглед ђачки у овом или оном правцу и предмету. На кратко, кад ђака поступно пење и подиже на безкрајну љествицу разваћа. Но може ли се свагда ђак прекорачујући праг школин похвалити новом добићу у својој умној тековини ' И да ли половина бар наставног времена не прође узалудно за, њихно душевно развиће % Јер ваншколски рад, ма како био велики и упоран и код најдаровитих ђака, и опет не може никад заменути ђаку живи учитељев говор, његова објашњења и примедбе. Но пажња, која има тако велики значај, није моћ и способност која као дивљи коров буја и расте; она, као и све остале способности на-

ше душе хоће брижљиве неге, усталости и обделавања , па тек онда да расте, развија се и усавршава. Слушати другог и разумети његов говор тешко је ономе, који се није за времена томе вежбао, док су му душевне снаге биле покретне и гипке. И школа дакле мора да се постара како да развије ту способност код својих ђака. Да видимо каквим средствима школа, располаже па то да постигне. — Једно једино, најглавније и најмоћније је за то средство настава. Кад је пажња кључ за примање онога, што се предаје, опда се сама врлина те наставе мери ступњем изазвате пажње. То двоје стоји међу собом у тесној вези, као узрок и посљедица. Што је настава енергичнија, живља и темељитија, што је више сагласнија са педагошким и дидактичким потребама; то се све јачи утицај производи на слушаоце, тиме сигурније и јаче задобија њихну пажњу, и дира и потстиче њихне душевне способности. А што је дубљеи јаче изазвата и покренута пажња, то су онда све обилатији и плодовитији резултати наставе. Многи наставници погрешно мисле, кад држе да међу (предметима) наукама има неких занимљивих, које ђаци радо слушају; а неких опет не занимљивих, које ђаци неволе , те их радс и не слушају; и држе да они наставници, којима је пело у део да предају прве, они их без великог труда и напора предају; а они опет наставници, који предају друге, као да су осуђени на тешку и непрестану борбу са немарношћу не учешћем и не пажњом својих слушалаца. Ми знамо, да многи ђаци кад сврше школу износе са собом и осо-