Учитељ

ла

образовање нема никад недеље и празника, јер мора свакад улазити у школу не само са темељним и свежим знањем, но и са потпуном и педагошки прерађеном формом тога знања. Први је захтев савремене педагогије, да се не само тачно и потпуно изучи предмет са свима њему сродним и блиским предметима, но и да се за свако предавање ваљано спреми, и да се нигда, не ослања на своју многогодишњу вештину. Та се спрема односи, или на сами научни материјал, који се састоји у прикупљању и упознавању нови и фактички доказа, који су добивени са"временим обрађивањем, или у педагошкој употреби тога материјала или најзад и у једноми у другом. Ако је материјал потпуно изучен и испитан по свима правцима што — по речу дубљину пи ширину, онда његова примена педагошкој страни, и његова дидактичка прерад има вазда нови и нови страна за које треба доста труда и пажње. Никад не може једна година васпитног рада личити на другу, као две капље воде, исто тако, ко што прошло-тодишњи ђаци никад не могу у свему бити једнаки са овогодишњим ђацима у једној и истој школи. Та се неједнакост условљава бескрајном аеједнакошћу у многоме којечему , како у спољном и видном понашању тако и у понашању њихном према науци, према мери њихне схватљивости, ступња развића ит. д. А то све чини множину вазда нови питања, која не понављају једнолико из године у годину, и на која треба добро пазити од стране наставникове при саставу плана и програма за наставу, како за целу годину, тако и за сваки час предавања.

Позив је наставников да буди, вежба, развија и усавршава умне и морилне моћи и снаге ђакове. Ал, како. би могло другога будити, оживљавати

и подстицати на рад оно, што је само

заспало, улењило се, малаксало и изгубило снагу и способност за подстицање и изазивање. Само се покретом производи Устојало и покривено дебелом кором плесни и буђавости давнине знање нема живости и снаге да благодетно подестнује на ђаке, п не може пробудити и изазвати њихну пажњу. Мртво не може да, се плоди , те за то само живот и буди живот, а рад изазива радњу. Не може повести напретку другога онај, који је сам пао у застојалост и који је сам престао да иде за напредком. Настава, је у неколико подраживање, и деца се уче и васпитавају подражавајући, те се за то и карактер наставе угледа на карактеру учитељевом. Наше мисли, које су изгубиле своју свежину, и које се клоне од проучавања предмета, способне су само за меканички покрет, који иде једном прогаженом стазом, и механизам наставе мора водити механизму учења, којим се не васпитавају људска створења са душевном примљивошћу, са способношћу за саморадњу, и самоодређеношћу , са жеђу самоусавршавања и са светом љубављу истини ; — по автомати, који се само моту мицати у одређеном кругу са механичком главом натученим некорисним знањем. На кратко рећи, учитељ може само дотле са педагошком коришћу учити другог, док се он сам учи, дотле васпитавати и образовати другога, докле сам себе образује и васпитава. ПШримењујући те педагошке

покрет.