Учитељ

ницима, може се чинити неправда, ако

се наставнику оцени труд и рад више

него што он у ствари вреди. Не тврдимо да се при оцењивању наставничког рада може постићи апсолутна правда , јер један и исти оцењивач може по некад, под разним утисцима, отступити од свога мерили оцењивања. А кад је то тако са једним оцењивачем , онда наравно, да ће код њих много бити разних погледа на основну наставу и разних мерила при одењивању успеха. Али релативне правде може да буде и код једног истог човека и код више људи, само ако они добро познају све околности у ствари, у којој су судије. Сваки онај, који се не осећа способан да буде судија у ствари оцењивања учитељевог успеха, са обзиром и на наставника и на ученике, тај не треба ни да улази у тај посао , јер он га може навући и на грех и на срамоту.

Што се нас тиче ми имамо своје мишљење о ревизији основних школа са свим друкчије од овога, које се данас у практици примењује. По томе нашем мишљењу најбољи би био сталан инструктиван надзор. Колико би овакав надзор био кориснији по наставу у основној школи од овога, који се примењује, то није тешко разумети никоме, који га познаје у суштини његовој. Друкчије би било кад би надзорник обишао школу два, три, а по потреби, и више пута у години, па видео шта школи недостаје и наредио да се набави, а наставника упутио у раду и гледао га и слушао како ради, а друкчије сада кад надзорник мора да прегледа и оцени за месец дана често по 50 наставника и најмање

_ 210

| по 1500 ученика. Ту оцена мора бити непотпуна ма у ком погледу. Оно до душе и код сталног инструктивног надзора све зависи од људи, као годи код садашњег начина надзора. Узалуд ће бити и најбољи закони, ако њихови вршиоци не буду људи са довољно спреме за свој позив и са чистим ка"рактером , без икаквих илузија и политичких спекулација. Где тога не буде ту сваки па и најбољи принцип пропада и руши се о незнање и непоштење оних, који га примењују, као што је то искуство толико пута показало.

Ми ћемо да оставимо овај начин ревизије овакав какав је, само ћемо га разгледати мало из ближе значај и вредност његову.

У варошима, варошицама и многим српским селима налазе се основне школе. Већ само име њихово казује им њихов задатак. Оне дају основе знања, а често и основе васпитања, па ма да му основ треба да лењи у породици. И ето, у те наше основне школе упише се сваке године у месецу Августу преко 10000 нових ученика и ученица. Те новајлије затекну у школама више од двадесет хиљада, својих старијих другова, те тако их буде свега у школама по тридесет пет до четрдесет хиљада. А шта траже ти толики малишани, ти будући грађани и грађанке српске, у школама ' Очевидно, без цељи нису дошли у њих. Основна школа има свој јасан и опредељен задатак. Њен задатак састоји се у томе, да детету да онолико зна' ња (па ма то било само писмености), | колико је више могуће, и да га мо| рално васпитава. А колико баш школа

' може дати, и треба да да, знања, то