Учитељ

се одређује у данашње доба мером, која се зове програм. Друга је то сад ствар, колико је та мера удесна, правична и добра и за оне који дају знање и васпитање и за оне, који га примају. Апсолутно не може она ни бити добра и правична, а да ли би могла бити правичнија него што јесте, о томе не можемо овде ништа говорити. Сад је јасно, да је онај онолики број деце поврвео у школе да задобије једну извесну меру знања и васпитања. А да ли је задобије '

Један пут је један учитељ рекао једноме пријатељу, кад га је овај упитао о утицају школе на околину, овако: „Џа ево како је. Од кад школа постоји има петнаест година. За то време уписало се у школу преко девет стотина ученика. Од свију њих свршило је око седамдесет и пет, а писмена су тројица.“ Ово би од прилике била карактеристика наше основне школе из времена од двадесет година назад. И одиста ни дан данашњи не да се ничим другим растумачити она антипатија нашег сељака (не баш свију) према школи, нити се ичим друтим може објаснити за што још многи сељак сматра давање деце у школу као неки намет на вилајет, до једино тиме, што он од школе није осетио онај утицај, који је она требала да учини, нити је осетио оне ресултате, које је она. требала да постигне. И онда је одиста са свим природна мржња. Ко не би мрзео на оно, што му иште само жртве, а не доноси му никакве користи. До скора је наша основна школа давала веома мало користи, јер се у њој могло научити само нешто читати, писати и рачунати. Па

и то мало, што је ко год научио у школи брзо се заборављало, песле завршетка трогодишњег школовања. Наш друштвени, живот у опште, а економски посебице, тако је био мало развијен, или што би се то књижевним језигом рекло био је на примитивном ступњу развитка, да, и сама писменост није имала онога значаја, кога. она у ствари мора и треба да има. Ко није имао прилике да оно мало писмености употреби на каквом згодном месту, у каквој канцеларији или трговини, тај се није ни користио од школовања. Ово и јесте био најглавнији узрок, ради кога је наш сеоски свет био омрзао на школу и ради кога је нерадо давао децу у школу. Поред тога наравно било је још и других ситнијах и крупнијих узрока, које нам овде није потребно набрајати.

Данас кредит школе стоји са свим друкчије у народу. Не можемо се похвалити, да је тај кредит сјајан, али је многи бољи него што је био пре десет и двадесет година. Нешто наша последња два рата, нешто опет живо напредовање трговине, или једном речи, напредовање политичког и економног живота народног, натерало је мнотог нашег сељака да увиди, колико вреди „писмен“ и школован човек. Многи је сељак то увидео, а многи ће морати брзо увидети, а што се у народу буде више осећала потреба школовања и школа ће све више и више задобијати кредита. Ове ће више и више долазити деце да се школује. По статистичким подацима број деце прилично расте у школама, и тај ће се број из године у годину увећавати. А ко је тај, који је позван да деци даје