Учитељ

Пропитивање.

Кад се Тиверије вратио из Шпаније, било му је већ 30 година, дакле је могао да буде трибун. Тад је баш било време, да се бира други "трибун, и Тиверије се јави и каже, да би желео да, буде трибун. Народ га је волео, што је био добари поштен, па га одмах и избере.

Сад је већ могао да ради, да се сиротињи помогне и оп је то одмах и почео да ради. Он је тражио да се поврати сиротињи она земља, коју су богаташи себи приграбили и свуда је говорио, како је то неправо, да толики народ нема од чега да живи, а други да имају одвише. На једном месту, где се било искупило врло млого народа Тиверије је говорио народу опет о томе, па напослетку повиче: „Шта! зар и зверови по шумама имају своје рупе, где се склањају од рђавог времена; а народ римски, који брани своју државу од непријатеља, нема ништа свога осим сунчане светлости и ваздуха, па мора да лута по шумама са женама и ситном дедом, трпећи сваку нужду. Они ратују само зато, да очувају и упећају имања богаташима, а сами немају ни једне педи своје земље!“ Кад је он ово изговорио свима се то допадне, народ се узбуни и почну викати на богаташе. Богаташи и племићи омрзну за то Тиверија, али он није марио за то, него је радио и даље, што је почео. Народ је једнако тражио да се земља врати народу, као што је пре било; ан Тиверије, као трибун заузимао се за то, те најпосле буду одређена 3 човека, да прегледају колико земље има у богаташа~и племића , па после да се одреди колико

295

да им остане, а колико да им се узме, па да се опет да сиротињи.

Док је Тиверије ово радио, млого суму сметали богаташи и племићи. Они су били потплатили оног другог трибуна, па кад год је Тиверије говорио да треба народу да се што да, он је увек викао: то није невшта, то је мало, народу треба дати више и т. д. Он ово није говорио зато, што је истина тако мислио, него само зато, да би народ помислио да му је он већи пријатељ од Тиверија, да би га заволео, па да не слуша више Тиверија. А кад би учинили да нико не слуша Тиверија, онда би варод лако умирили, да не тражи земље од богаташа. Али народ се није дао да га преваре. Видео је да му је Тиверије већи пријатељ од свију, па га је највише волео и слушао. у

Докле је било ово, што вам испричах, већ је била прошла година дана како је Тиверије трибун, па је сад ваљало да се избере други. Народ је мислио, да опет избере Тиверија. Кад то виде ллемићи и богаташи, спреме се да никако не даду да се Тиверије опет избере. Свуда су викали на њега, грдили га, говорили да је то рђав човек, који оће да упропасти народ и државу и т. д. Но то није ништа помогло, народ је опет хтео Тиверија. Кад је дошао дан да се бира трпбун, народа се скупило било врло млого, сви су били готови да кажу да оће Тиверија. Но племићи и богаташи, кад то виде, онда неколико сенатора, племића и богаташа са, оружаним људима ударе на народ и растерају га, а Тиверија, убију ту.

(СВРШИЋЕ СЕ).

—_— _о-д-вреф-=--о————

БЕЛЕ ЈЕ ЕВЕТЕ ВЕОТТА.

У државној штампарији изишла, је;

Мала огледница или збирка најпростијих опата и примера на којима се виде велики физикални закони од 2. Јенча из Лајпцига, превела Милица Т. Тражовићка,

прештампано из «Учитеља“.

динара.

Цена аола

Читаоцима „Учитељевим“ позната је ова красна збирка најпростијих Физикалних и кемпских огледа, које скаки може код своје