Учитељ

315

Ко је вредан у породичком кругу, биће вредан у општинском раду (само ако вије себичан), (а мало пре били сви себични! реф.). Поштени и паметни људи свуда се лако сложе, а непоштени и глупи људи не могу се лако сложити, — непоштени за, то не, што један другог хоће да превари, да би себе што већма окористио, а глупи за то не, што не знају шта и како треба да се ради, те не могу никаког заједничког успеха имати“. Сад још: „Треба дете (почевши од шесте године) упућивати, да и у општинском животу треба да влада узајамно поштовање, искреност (а напред рекао да ње нестане! реф.) и слога, да И

ту треба сви чланови да буду праведни нпр. код пореза и прпреза, који се разрезује на све чланове (по имућству), (и деда „до 6 година“ знају шта је то порез и прирез, разрез и праведно 2 реФ.) и да све породице живе у љубави, п чине једна другој жртве“ . . .. и још: „Може се детету и то казати, да у олштинској кући сваки општинар заступа општу корист, а себичне интересе оставља на страну, јер тако је право и праведно“, и с тим је ето свршена цела „поука“ о општинском животу. И ми, ево, и нехотице исписасмо скоро целу.

(НАСТАВИЋЕ СЕ).

СЕ О ДЕТ пе У ЕУ Бо у БЕС У РЕ

Редагог ја, 11 Фоо: Розеђло ођиКоз]охмје, зазјајо Збјерап Вазаттсек, пстеђ Ку. ртератап ја п Лаотеђи 1 рта! бЈап ћту. редагоо ја Ко-Киј еупога 5ђ0ота. Ластећ, пакјада ћгту. редао.-Киј еупоса зђота, 1884. Цена 2 Фор.

Хрватски књижевнм збор послао нам је још једно своје дело на оцену. Тиме нас и неотице опет подсећа на нашу заједницу књижевну. Нека се та заједница вивад не би ни кидала! Нека би се оба тако сродна племена тако узајамно потпомагала,

_те да би колико толико пристигла остале народе, који су у култури својој толико измакли од њих!...

Хрватски педагошки књижевни збор штампа књиге за учитеље. Ово је четрнаеста књига те библиотеке, а трећи део „Педагогије“ од горњега писца. Она два прва нису пред нама. Оно су општи делови и по свој прилици обуватају Општу Педагогију и Дидактику, а овај трећи обувата правтаку школску или Методику. Има девет одсека: 1. очигледна настава, 2. стварна обука, 3. језикословна обука, 4. рачунска обука, 5. обука у писању, 6. обука у цртању, 7. обука у певању, 8. обука у гимнастици, и 9. обука у ручном раду.

Дело је израђено на принципима Хербартове школе, али је и писац сам уложио млого своје самосталне обраде. Он сам вели : „За седамнаестогодишњега свога, службовања учио сам свакојаку децу : велику и малу, мушку и женску, сваку на по се и опет заједно, надаље сеоску и грађанску, у сва три разреда заједно ну сваком на по се. Имао сам дакле довољно прилике, да си прибавим искуства, које ми може бити равналом у практичном раду, те ми помоћи, да могу просудити, што може бити, а што не, за чим се ваља повести, а чега чувати.“ „Морам признати, велн даље, да сам га се лаћао с неким страхом, јер сам осјећао, да је такав рад веома огроман и тежак. Назори у књизи нијесу изворни, али цијело дјело није ипак никахав превод нити пука компилација, ван плод вишегодишњега проучавања најврснијих дјела. Млогобројни цитати сведоче, да сам употребљавао најбоље списе свих времена, смјерова и народности,“ |

Говорећи о овој позајмици од других народа писап каже: „Ми Хрвати (и Срби реф.) имамо доиста млого разлога да се чувамо разних начела, која долазе к нам из туђине, ако се противе нашему народ-