Учитељ

314

Форматори друштвени! Васпитајте их само тако, па их унапред можете уписати у Историју свога народа!...

На другом месту пак у другој „поуди“, и сам он каже овако: „Кад би се ипр. запалила нечија кућа, или би напали лопови на једну породицу, или би се кака несрећа дотодила једној или другој Фамилији, онда да све остале фамилије буду свагда приправне, да притеку у помоћ нештедећи ни своје имање ни свој живот за спасење других“. На једном месту овако; на другом онако. Егоизам с алтрујизмом није измирен па да се нађе истина у средини, прави морал, но се колеба пзмеђ две крајности, па час у једну, час у другу...

После злосрећнога „саобраћаја“ говори се о „познавању општинског живота“. Писап, чини нам се, нигде несрећнији није био ни с једном поуком, но што је 6 овом овде. Да нам време и простор ове критике допушта, ми би цитирали од речи до речи целу ову „поуку“, те да се види шта писац мисли и може да „препоручује“ мајкама о општинскоме животу. Али и ако то не можемо да учинимо, ми морамо навести бар што год, те да би савеснији били у оцени, и верније читаоцима изнели оно како јесте. Ево дакле испочетка: „Онштински живот може дете и само од чести да упозна. При упознавању места, у коме дете живи, дозна оно, да има једна кућа, која се зове општинска кућа; а при лосматрању друштвеног саобраћаја (,„пристојног понашања“, реф.) примећује , да има људи, који пазе на ред п мир (ово подвучено, реФ.) у целом селу (ово је прва в једина прилика где се спомиње и село) или у целој вароши. Поред тога, оно чује, да његов отац или други који сродник иде у општинску вућу, и да се тамо договара, о неким заједничким стварима ; после памти и то, да његов отац плаћа пешто и ради нешто у друштву с осталим грађанима. Отац или други који сродник детета, прича код куће, шта је све радио или чуо нпр. о издржавању школе, или цркве, или болнице, о поправљању путова и мостова (ћуприја), о одржавању чистоће у свакој

кући, што општинска власт заповеда, и т. д. — У кратко, мало по мало сазнаје, да у месту, где оно живи, има и неких заједничких или општи унтереса, брига и послова, који се тичу свију грађана, тичу се сваке куће, и да има нека власт, има неко старији (старешина), који управља у делом месту и заповеда свима грађанима (а шта би од договора2! реф.), шта да раде п како да раде. При том оно чује, како се говори о „закону“ (нпр. да, та ко опсује, реф.), који постоји у „општини“, чује примедбе (!) о том, како се закон врши или не врши, итд“. — — Ето то је, од речи до речи, с истим знацима, скоро једна трећина целе поуке или параграфа о општинском животу! ... Сад вели даље, да су тако „нехотице и случајно“ научила нешто о општинском животу, а сад треба и родитељи да им покажу „како све породице (фамилије) живе заједно у једном месту“, „како се сви људи, који живе у једној вароши (или у граАу) зову варошани или грађани, а у селу — сељаци; како сви заједно имају једну. или више цркава, једпу или више школа, једну или више болница. имају једну заједничку кућу, у којој се састају сви дорасли (велики и паметни) људи, па се ту договарају, како треба да се ради сложно, да се сачува свачије имање (кућа и покућство), стока, усеви, итд: и да се поштује свачији рад и слобода, Т. ј. да сваки човек може радити у својој кући и на својој земљи шта хоће, само ако не вређа друге људе, а тако исто и изван кућеу целом селу пили вароши, па и у околини да може свуда слободно ићи, а да се не боји никога, ит. д.“ Па онда наставља: „Кад дете све то дозна, оно примети, да је општински рад налик на рад у породици, само што тамо има. млого више људи; — а тако и јест: општину састављају све породице, које живе заједно у једном месту, па како је уређен породички живот, тако је у главном уређен и општински живот ; јер и овде раде они исти људи, који раде и у породицама. Поштен члан Фамилије биће и поштен члан општине.