Учитељ

917

онда да припомогне, кад ваља да се попуне празнине, које су постале дужим изостан-

ком од школе, премда по мишљењу Со- |

мера, и ту би мати већином могла помоћи. Али иначе Сомер је сасвим противан редовној приватној настави упоредо са школом, јер тиме се деца сувише напрежу, а иначе постану и трома у мишљењу. Ударање у клавир школа понајвише криво гледа, јер тиме се доста често претоваре, а последице томе хоће обично да

баце на терет школи. Кад онда лекара

позову због кћерине главобоље, бледоће или друге какве болести, он види да је та болест од школовања, и нареди да се девојчица ослободи од толико и толико наставних предмета. Али обично му се не

каже, да ученица има недељно два часа |

за учење клавира, да осим тога сваки дан по један сат мора за то да се причтравља. Врло често мора школски управитељ, приликом искања диспензације од часова, да на своја питања дозна, како девојчица, која је са здрављем ударила натраг, поред све диспензације, таман по онолико часова на недељу потроши, колико школа иште за домаће задатке из свију наставних предмета, Па бар да успех одговара толиком потраћеном времену и труду ! Зато мисли Сомер: деца која уопште немају музикалан слух, требало би да се посве опросте од учења клавира, а где има разбора, и према томе интереса за музику, тамо би га требало учењем клавира даље развијати, али и то никад са занемаривањем праведних изискивања школе, тим више, што и онако после школска времена остаје још доста времена за озбиљну науку у музици.

Наше столеће зову нервозним столећем. Толико стоји, да живот, нарочито у већим варошима, са његовом вревом п тишмом, с његовим раздражујућим забавама и увесељењима, лако хоће да умори људе и здравље им пре времена поткопа. А такве болести прелазе на дорашћујући подмладак. Зато би требало од свака утицаја, који живце сувише дражи, да се што већма чувају деца, а нарочито женсва деца,

| јер су она раздражљивија и живља. А да родитељи на то пе мотре увек, то се види из друштвених забава, која се данас дају левојчицама у гдекојим кућама. Из нека| дашњих простих, невиних детињих забава. са млеком или кавом и хлебом са слатким маслом (путером), постале су не ретко читаве свечаноети, које се удешавају према онима за одрасне, те се ту шаљу Формалне позивнице, а износе се најразличнија јела и пића, која драже језик а стомак слабе. Истина, и сада су забаве главни део игре,али место некадашњих невиних игара са кретањем под ведрим небом и у место згодних игара у којима су се загонетке задавале итд. те се тиме и подобним друштвеним забавама будило ош| троумље и фантазија, сад су у господским друштвима „дошле готово искључно коцке и лутрије, у којима се ждребају многе нарочито за то купљене ствари од не мале вредности. Истина, врло многи родитељи знају, да оваке забаве не служе за опорављење, него умарају живце, а уз то изазивају жељу за уживањем и грамзивост | (нарочито игре са ждребањем); али, веле уздишући, шта знамо 2 Наравно, да свака девојчица води бригу, како ће на забави, коју ће она дати, јела и поклони барем исто тако богати и скупоцени бити, као И ови у њене другарице. Ту дабогме да поједини не може оваквој глупости доскочити; али зар се не би могле матере оне деце, која се друже, договорити да се врате онпм старим, простим за тело и душу прикладнијим приликама #

Да се и у одељу одустало од некадање простоте, о томе се може сваки уверити, који дође на школске светковине; нећеш моћи видети многе девојчице, које пријатио задовољавају својим простим, укуспим оделом, но тим ћеш их више видети, које ти око. вређају шареним оделом.

Доктор Сомер вели, да посећивање позоришта може девојчицама нанети највећу шкоду, и то не само тиме, што их лишава сна који је деци тако потребан, него и зато, што већина позоришних комада, износи такве ствари, које нису ни за уши,