Учитељ
306
~
овој страни живота његовога. Свако лавирање и ласкање, свако прикривање и улешпавање, може бити само штетно. Оно што је, ваља да се зна, као год што паметан домаћин оће да зна стање своје куће, свога дуга и имања, својих прихода и расхода. И као што је опасно, кад ма ко у кући вара домаћина, био он слуга или била то жена домаћинова, тако је исто опа"сно, ако они људи, који су излазили да виде право стање ствари, не виде га , или га стану прикривати, ма из којих обзира. То очекују и они људи, који су радили, и чији је рад оцењиван. Сваки је рад, да чује туђу оцену о своме раду. А ако је то још оцена стручњачка, онда још пре. Оцена, која хвали, пријатна је; но оцена, која казује онако како је, најкориснија је. Јер она служи на поправку и бољитак. Лекар мора бити умерен и смотрен у својој оцени из других обзира: да не застраши болесника и не учини да се болест појача. Али оцењивач мора бити потпуно правичан и искрен. Ту нема бојазни да се болесник не уплаши. Ту су поправљачи, да поправљају оно, што им се рекне да не ваља. Ако им се оно не рекне, сматраће га за добро, и онда поправке неће бити.
Од људи чији је рад оцењиван тражи се да буду трпљиви и великодушни , те да допусте да се о њиноме раду рекне оно што изасланици нађу за добро. Нека не негодују и не просипљу празне речи, но нека мирно размисле о свима примедбама и замеркама. Оно што није ваљало ове године, може ваљати до годинеи у будуће. Нека негодују само противу онога, где се у корист појединаца чини очевидна
штета већини и целини. Јер, негоддвање је сила, која не допушта, да се чине неупутности. Само увидите добро, је ли нешто неупутност, па ако видите да јесте, негодујте. ( тим ћете чинити, да је не буде. Тако се и тешу друштвени принципи, који су испрва тако рапави, неодређени и еластични, док се че дође до тога, да сви признају једно исто за право, једно исто за неправо, једно ието за поштено и непоштено, добро и зло итд. Где год видите распре међу људима, ви ћете видети да се оне у главноме своје на тражење онога што је право и добро, а чине се тако, што један држи једно за право и добро, правду и неправду, добро и зло, а други друто: Тога се трвења ни ви не можете одрећи, али само чините то и сами с правдом, с памећу и увиђавношћу, са стрпљењем и смиреношћу, и намером: да својим негодовањем што више допринесете разбистрењу ових појмова и принципа друштвених. ·
Кад се прикупе сви подаци о постојећем стању ствари по школама, онда ће управа земаљска чинити своје, те да се све незгоде, које смећу напреловању њином, отклоне, а све прилике стварају, које ће то напредовање потпомоћи. Но ваља знати, да цео напредак зависи у последњој дистанцији опет од оних, који извршују оне послове, који улазе у круг његов. Залуд ће централна управа прописивати најбоље планове и упуства, ако су невешти и немарни они, који имају да их врше и изврше. У организму сваки орган и свака ћелица треба да буде здрава , па да буде организам здрав. Што их је више ббних и немоћних, то