Учитељ
309
„
г. министру просвете на ову неправду. Г. министар га извести решењем, „да пристане на накнаду за башту, коју му је одбор школ. одредио, јер по закону он то одређује“ ....
Сад би се могли упитати: да ли је се могао један исти члан школ. закона двојако тумачити Одговор би био прост али јасан, јер кад се један исти члан закона двојако тумачи, онда, је једно тумачење неправилно. А које
је тумачење — у ова два случаја неправилно, на први поглед сасвим је јасно.
Као год што је лепо чути и видети,
Предавања за основне школе.
да се један чл. закона правилно протумачи, исто је тако непријатно а и штетно по ауторитет надлежне власти, кад поништи неку одлуку на закону основану , или кад донесе једно решење по једном предмету, које стоји у супротности са ранијим решењем по истом предмету.
У жељи да се закони свуда и свагда правилно извршују, — јер у томе је највећа гаранција за свакога, који тражи законске заштите, — и написах ово неколико речи.
Један поштовалац закона.
1. 0 олову.
Ко зна шта је овор — (Куршум). Од
чега је овај куршум 2 — (Од олова). Одакле се добија. олово Р
И олово се копа, из земље, као и бакар, али се никад у земљи не налази већ увек помешано с другим нечим на пр. са сумпором и гдином. Ево на пр. овде је помешано са сумпором и зове се галенит ; а овде с угљеном и кисеоником и зове се оловна руда или церусит. Из ове руде· галенита —- вади се чисто олово онако исто, као што се из малахета вади бакар; разлика је само у томе, што се овде не меша угљен с рудом. Напуни се пећ галенитом па се онда испод ње наложи ватра, од које се галепит у пећи почне топити. Сумпор, који се у галениту находи, истопи се пре олова, па се после претвори иу пару и отаде на поље, а у пећи остане чисто растопљено олово, које се кроз отворе, славине, на дву пећи, пушта на поље.
Тако се исто добија, вади, чисто олово и из церусита или оловне руде.
Чисто је олово боје пепељаве, (плавет-
чисто,
а
никасто-беле), доста је растегљиво, меко и телко; теже је од воде једанајест и нешто више пута (11 4). Лако се топи. Има га код нас у Кучајни, али је главни рудник, где се вади Крупањ у подринском округу.
Од олова се праве пушчана зрна: куршуми и сачме или гмизе. Куршуми се праве у калупима т.ј. растопљено се олово сипа у калупе и остави, да се у њима стврдне. А сачме или гмизе граде се овако: растопљено се олово сипа кроз плехано решето, у кога су рупице округле и толико велике, колико се хоће да сачме велике буду; олово пролазећи кроз округле рупице, заокругљује се и пада доле у хладну воду, те се охлади и стврдне. Осим пушчаних зрна праве се од олова и друге ствари. Тако на пр. неки њиме покривају куће, цркве и друге зграде; неки праве неке боје, које су већином отровне; неки праве цеви којима се доводи вода из далека и т. д. Још се од олова прави глеђ за глеђосање лонаца и другог зем-