Учитељ

и друге у леденим пределима су бели. Исто тако неке животиње у леденим пределима, које су лети црнкасте, кад буде пред зиму, оне сасма побеле. Сад шта је томе узроке Ништа друго сем светлост.

На једној животињи види се од каквог је утицаја сунчана светлост и тим, што су они делови на њој увек загаситији до којих супчана светлост допире, који су сунчаној светлости више изложени, но они до којих сунчана светлост у подпуној мери не допире. Н. пр. леђа у краве, коња и многих животиња загаситија су но трбух, а због чега > У човека на глави је коса загаситија но на осталом телу. Пеге појављују се на лицу и рукама, а на осталом телу не. Исто тако и људи, који на екватору живе, много су црњи, но они који су даље од њега. А због чега тор За цело због тога, што је тамо сунчева светлост много већа.

Људи су код нас зими бељи, но лети, а то с тога, што је сунчева светлост зими мања но лети. Људи, који непрестано по пољу раде; ору, копају и т. д. увек су црњи, но они, што у соби за асталом пи-

· Тамо ћете наћи:

је сунце од замашног утицаја на узраст и јачину биљке, исто тако утиче и па узраст и јачину човека.

Исто тако као што сунчева светлост и топлота утиче на боју животиња утиче она и на величину њихову. Тако у жарком појасу наћи ћете свакојаких и свакољрсних, и најлешших и највећих животиња. великог слона, жирафу, тигра, ноја, носорога, кондора — док међу тим у ладним крајевима те животпње не

„могу живети ни напредовати.

Тако великог значаја сунце има по биље и животиње, и једном речју по целу земљу ! За таква добра, која сунце земљи чини, стари народи поштовали су сунце као Бога, и звали су га Богом својим, Хелион, не знајући за правог Бога, који је сунце саздао. Па и ми Срби, доб нисмо били примили Христову веру, поштовали смо сунце као Бога. И дан дањи чућете по неког старог човека, кад се Богу моли, да. каже : „„Боже, јутарње јутарче, јарко

суналице буди ми у помоћи: .

6 Ваљево. шу. Но код тих људи, који на пољу раде, и снага је много већа; јер као год што је јЕрнаринАшШери“ о завео ——

ПРИМЕДБЕ

УЧИТЕЉА ПРОКУПАЧКИХ ШКОЛА.

АЕ

((СВРШЕТАК).

'

Из јестаственице стављена. је примедба :

7. Да се назначи које животиње, биљке и минерале ваља прећи у П. разреду. у изучавање да дође: цео спољни опис м начип живота.

Ово је потребно е тога, што учитељи раде без 'икаквога реда. Предавање о коњу псу, говечету и т. д. чућете у свима разредима. На тај начин, у место да се изучи 50 —60 животања једва се изучи 20—980. Тако исто бива из осталих грана јестаственице.

У данашњем програму, а имено код јестаственице у П. разреду, стоји реч: „посматрање.“ Ова реч ништа не одређује, и на крају крајева значи то, да се само предмет изнесе, а да се ништа о њему не говори. О тога смо ми и ставили примедбу: у изучавање да дође: цео спољни опис и начин живота.

Односно цртања стављепа. је примедба :

8. Да се у 11. разреду мртају само они предмети, који су састављени из првиг црта.