Учитељ

за _

Ретко где да се види школа како треба. |и они људи што иду у печалбу у ШуТек у последње време почели су људи | мадију, највише доприносе да се то

и овде да подижу школе по плану, а то је један доказ да они умеју да оцене вредност школа. Но ипак за рђаве школе не треба још кривити овд. становнике; не могу они израдити за 6 год. оно, што нису учинили многи становн. у старим границама за све време од како су ослобођени — за 66 год. Може се само замерити надлежнима, што не нађу начина, како ће сен овде доћи до добрих школа, као што се старају за друге јавне грађевине, н. пр. касарне, разне канцеларије и т. д. Већина ових школа снабдевене су прилично са наставним средствима и школским намештајем, али школска вњижица ништавна је, — особина којом се одликују већином наше школске књижнице ; па и оно што има обично су књиге које су одавно изгубиле своју научну вредност, врло ретко где да се може наћи доста и ваљаних књига.

6) Настава у овим школама. Познато је да је говору овим крајевима рђав; красни изрази српског језика много су ретки, али ипак има речи, које као изрази појмова боље одтоварају појму саме ствари. Речи које се овде употребљују у говору могу се поделити на троје: српске, бугарске и турске. Бугарске и турске речи сачињавају једну четвртину, а српске речи оне три четвртине, па и ове српске речи много се погрешно говоре; погрешке _су највише у падежу, акценту и наставцима. Бугарске и турске речи плонајвише — изобиљно — царствују међу женским светом и младежи, али и оне ће скоро ишчезнути ; ђаци, војници

изврши. Људи идући у печалбу у Шумадију, научили су се,те много више владају српсвим речима.

Кад се узму у обзир овдашњи обичаји, говор, и кад се погледа на неке историјске догађаје, и друге знаке, Боји одлакују једну народност од друге, добиће се позитиван закључак, из ког се мора признати да су ово све Срби, као што то ови људи и сами признају само станов. из старих граница, греше што бу их, кад дођу код њих _ тамо, вао дунђери, звали, па и давас их зову Бугари. Па треба ли све што је остатак Бугара и Турака одбацивати, а нарочито говор Без сумње многи ће рећи да треба, а неко ће рећи да не треба. У овом смислу постоји један распис Г. Министра просвете, да учитељи, поред осталог, обрате велику пажњу на срп. језик. И да није овог расписа, треба сваки патриота на овом својски да ради. Заиста добро је оно начело , које вели, да не треба правите разлику између народа, него да треба све људе сматрати као своју браћу и т. д. и треба и на томе сви да радимо, да дође и то доба кад се неће човекова крв пролизати 3а „они су моји, а нису твоји“, па онда удри се: али у данашње доба, у време кад највише влада то начело „народности“ (надионалитета), владати се по оном начелу, значи хотимице ићи у пропаст бити комунац у материјалистичком свету непаметно је. Зашто не би ми нашу, по крви браћу, обрнули да буду и по другим народним особинама подједнаки е нама. Та кад Маџари оће на з0ор од Србина да направе Маџара, за цело