Учитељ

382

и цртежима већ љубављу и бригом, разноврсношћу и веселошћу ; интересом. Нека им се не показује „сагласност и хармонија“ боја; нека им не казују за шта је „везана“ лепота (и да су кипови шупљи); нека се не „пресли. кавају зграде и кипови, те тако да се надокнади посматрање тих врста лепоте ; пека, се за цртање не бирају „лепи“ но лаки п простији предмети, и нека се не упућују да се баве оним који је најлепши ; нека вико у кући не пева за то да „развесељава де

те својим певањем и свирањем“, ако му

иначе није до тога; нека се учи дете „пре свирању него певању“; нека се не брани ади и нека сеи не намеће деци пре времепа „мали клавир“ и виолина; нека се не бежи од свиралица, и обичних пишталица и ако су „одвећ монотоне“; нека се ни на шта дете не натерује, нека му се ништа не намеће већ нек слободно и гледа и слуша све око себе, па било то „лепо, или „ружно“. У опште нека се чини све оно што даје позитивна знања, што даје новиг претстава дугу, или утврђује и проширује старе. Али нека се не чини све оно, што би хтело само да развија некако особито, „лепо“ или „естетичко“ осећање. Оно ће доћи даљим

развитком само по себи, и то онолако и

онако колико и како је сагласно с унутрашношћу човековом, те није лажно и намештено.

Долазе места и претпоследња поука „0

спремању деце за корисган рад“. Мислите ли да је писац појмио рад као Физиолошку потребу, и да је говорио о томе, како деца и треба и морају да раде телесно ; па да је мајкама казивао прилике где ин начине како ће и шта ће деца да раде телесног О, не. Под овим писац мисли просто спремање за каку специјалну радњу или занат, с којим ће да се живи у животу. И докле је за „лепо осећање“ требало пуних осам листа у књизи, дотле овде за рад, за „користан“ рад, за спремање Леце за рад, требало само непуна два листа. Ми смо рекли, да је ову тему писац и увукао по некој сили споља, а да она није стајала у његовој '„системи“. Иначе сумњамо да би било могућности да се чине оваке несугласице,

Но да видимо како је писац и ово обрадно. Он је ову поуку поделио на двоје: на „вежбање деце у раду „телесном“, и „вежбање леце у раду духовном“. Пошто је поменуо „да би дете с временом постало способно за рад“ како је потребно „да се за рана вежба у разним гимнастичким играма и радњама“, и пошто је рекао нешто о ручним радовима дечијим н. пр. плетењу котарица од артије, и (под заградом) дечијим баштама да се могу „препоручити“ само онда ако се у њима ради „као што је овде изложено“) писац вели: „Да деца пре основне школе уче какве теже радње н. пр. штогод из земљорадње или неки занат или можда да се спремају за радњу трговачку, — то би било прерано и беузспешно“. Читаоци већ виде да је писац, сем оно мало игре и забаве, противу телеснвога рада. Ми управо и не знамо да је ико место телеснога рада тражио баш земљорадњу и занате; али знамо да. кад се већ усвоји, физиолошко начело и природни закон: да организам мора да ради, п да дете у интересу свога развитка, и здравља треба да ради, да се онда тај рад може употребити и на нешто „корисно“, н. пр. баш на нешто из земљорадње | и заната. А“ ако писац мисли да деца, у | родитељској кући до основне школе па, | школи, раде за то |

| макар и у основној ове радње, да их изуче као занат, онда | право вели да је „прерано, безуспешно“. | Алн зашто писац да наопако мисли: да | се рад тражи само за то да спреми за „ко| ристан рад“, а не што је то Физнолошка | потреба телеснар — За овим вели: „Но | и за то се може давати по мало спреме | тако, да се дете изводи у башту и на њи| ву, да види, како се земља обрађује по да | се води у разне радионице п дућане, да уп10| зна разне занате и разне врсте трговине“. Писац је заборавио да говори о телесном | раду, и да ово није тедесни рад но прост | чулни. Он вели: деца ће после то „подра| жавити“ на својим играчкама н. пр. на | коцкицама и таблицама“, али писад не види | да строго узевши ни ово није никаки 7е| лесни рад, но обична забава дечија, коју