Учитељ

чаба

речи из читанке и да их исписује на таблици, а с једним он сам ради. Они што читају, читају, читају, па им се досади, као и сваки други посао који за дуго ради, што постаје досадан. Они пак што раде рачун, кад га израде (разуме се прнр понајбољи) немају шта да раде, да зада учитељ много, не могу да израде они слаби, жпава природа детиња оће рада забаве, а нема шта да ради, да чита нема шта, (а других књига нема), читанка му омрзнула, онда мора да тражи где год излаза из таког, њему не природног стања. Па још ако учитељ, држећи се свето своје речи, да несме нико вишта радит чему није — не да таком ђаку ништа да ради, онда оно мора пробати да иде на поље, да се мало прошета, да учини мало промене у том несносном стању. А кад биГ. мин. просвете једанпут решио , које се од до сад штампаних ењига смеју употребљавати у школи, као учебник или за читање, из ког ће оно што је учитељ говорио потпомоћи се да не заборави; а њима друге књи-

ге не требају у школи — онда би свега, овог много мање било.

Кад се деца пуштају на поље између часова, она отуд добију преставу о том времену што се зове сат, Т. ]. добију праву преставу, колико је то

време — сат, а то се не може наћи ни код старих, код сваког, који није ништа много пута на сат радио. Ово

сам приметио на мојим ђацима, да су сигурно упамтили то време — сат; по, томе што, ако их неки пут задрњим по више од сата, они кад прође сат, почну ла врдају, постану суморни, не могу да памте као у почетку часа, па и неће да пазе ; па пошто евршим предавање, при поласку на поље, они ми кажу: „сад смо се г. више од сата задржали“. Из тога ја сам се уверио да се пуштањем на поље између часова, добије представа о времену сату, а ово је врло потребно за свакидашње прилике у животу, а у неколико и за предавање историје и зем-

љописа. фФ. | јочић,

УЧИТЕЉ.

ни на више

Предавања за основне школе. Бован

1. Име, границе и облик. Кад на северној страни пређемо Дунав ишли би границом Србије, и то, Србија би нам остала на јужној страни, а са севера, показала би нам се велика плодна и лепа равница. Ова је равница само са источне стране брдовита, а зове се Банат.

Ево вам и овде на мапи Баната. Банат се граничи са севера, запада и југа рекама а само са истока сувом земљом. Са

| севера се граничи реком Моршшем, који | утиче у реку Тису. Одавде се Банат гра| ничи Тисом са западне стране и она утиче у Дунав. Дунав граничи Банат са јужне | стране. Сад нам остаје још источна страна. Источна страна Баната ограничена је

брдима. Ова се брда зову Ердељска. Кажи ми сад ти, на шта личи Банат 2...

На развучен четвороугао. 2. Брда равнице и реке. Напред смо већ