Учитељ

КИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Поуке о васпитавању деце у родитељској кући, за одразованије српске матере и за употребу у вишим девојачким и учитељским школама, написао Др. Војислав Бакић, професор. (0во је дело наградила „Српска Матица“ из накладе Ј.и Т. Остојића. Цена је 60 нов. — 1 дин и 20 пара. Сомбор. Наклада Миливоја Каракашевића. 1980. Стр. 1—137.

(СВРШЕТАК).

Долази седма и последња поука „О држању реда при васпитању деце“. — Да је ред свуда и у свачему за препоруку о томе нема сумње. Ади ова је реч врло широка, и под њом може разумети сваки ко шта оће. Од тога како се она узме зависи и вредност њена. Рад као чистоћа, ред у оделу, ред у раду, ред у мишљењу, то је све лепо и добро. Но ред у смислу зашта, у смислу строгости, у смислу каке ујаке“ дисциплине и казни, у васпитању може бити само штетан. И што су деца мања и невинија, и што више треба да основица свему буде љубав, то је „ред“ у овакоме смислу опаснији. Мајке, и то баш нарочито „образованије“, готово нигде више не греше, но овде. Толикој нељубави и непоштовању родитеља нека се нигде више не тражи узрок, као овде. Сиротније и „необразованије мајке нека се не боје никад овога јер опе не држе ред у васпитању своје деце, већ их воле и љубе. И „образованије“ мајке заиста би више научиле да, обрате пажњу на сиротињу, на њину љубав, њино васпитање, и проуче како се тамо без „реда“ развије и одржи она неизмерна оданост и љубав деце према својим родитељима, кака се у богаташким дворовима никад не може развити, но да прочитају неколико оваких „поука“. Више мање, и у разној Форми, готово сва образованија класа на рачун неког „реда“ просто тиранише своју децу. И само су оне

породице срећне у којима одиста, срце влада. Ту тај сугопарни и морски ред отпадне, и деца су подпуно слободна. Нико деци није немилији но онај, који им крати слободу, а нико им пије мидији од онога, који их је поштује. И не само да су деца у томе моменту срећна, већ је то од одсудна утицаја на ошште људе на њихов карактер, на целу њину суштину, на Одношаје њине и према родитељима, и према, другсвима, и према, свима чиновима у друштву. У кратко: од тога вам зависи, какво ће дете бити човек. Што га више будете обасипали истинском љубављу, то ће је и он више имати у себи да је врати свакоме. Што га више будете гонили и мучили, ма то захтевао не знам каки „ред“, то ће вам имати више тога дара вашега да вам врати доцније ма у ком облику. Човек је производ прилика, у којима се васпитавао. А ова је прилика најјача да утиче на најдубљу суштину човекову.

На жалост, нас писац ни овде не може да задовољи. Поред неких мало бољих ствари, он у главном оће баш овај „строги ред“ и не може да га напрепоручује довољно матерама. Он истина чини обзире и на штете од овога, и чини нека ограничења, алп, ми опет велима, у главном он оће то; и, наравно, не избежно трчи у — казне. „Но боље је и строжије казне употребљавати, пего погрешкама детињим кроз прсте (!) гледати и дозвољавати, да се оне сваки дан понављају ; јер овако се дете може сасвим покварити“, вели писац. Напомињемо, да су погрешке ове у томе, ако дете „одступи од реда“ и „одступи од правила“. „Каж-= њење детета може почети већ од прве године... „Но повећој деци не треба Ддозвољити ни да плачу, него их треба ућуткивати, било каквом забавом, било · новом казном“. Пре свега спомињемо читаоцима да је ово писац подвукао "а не ми. Ми'би пак подвукли још један пут оно „ни да плачу“, и „ућуткивати“, и „новом казном“,