Учитељ

ководи, та је држава у толико срећнија у колико већом енергијом извршује свој план. |

Сви велики потреси у друштву, као и многе пропасти држава, догодиле су се покрај осталога и услед рђавог начина васпитања. Није се појмила државна идеја, па следствено ни пут, којим се тој идеји стиже. Ца и ако се све то појмило, није се појмио васпитни систем. У старија времена ретки су и били људи, који су разумевали значај и уплив, што га васпитање има на ток друштвеног развића. Будући се веровало да је све у напред богом одређено, то се није ни могло опазити у васпитању она моћ и она важност, која се данас опажа. Данас је доказана и јасна ствар, да карактер једне државе зависи од карактера њених грађана, а варактер такових , зависи од начина васпитања. Према томе, ако се жели да држава корача стално неком истављеном циљу, онда се ваља побринути да васпитање буде прилагодно, да иде на остварење тог циља.

Васпитање појединих грађана може бити до извесног степена различно, а управо и мора бити, у колико се оно односи на разлику темперамената међ индивидуама и на разлику његовог занимања. На даљем пак кораку васпитање свију грађана мора тежити једном општем циљу. А који то циљ може бити % Никоји други до државни. Свака она личност, која је рада да живи и да корист црпа у социјалном кругу, она не сме — не само делом, већ ни мислима —- бити од штете државној тежњи. Управо, државном идејом морају бити прожмани сви чланови друштва. Па и установе, које се образују у из-

весном друштву, морају бити од помоћи државној идеји. Људи који желе да стварају поједине установе у држави и да њима рукују, морају добро познавати своју државу, путове и карактер њеног развића. Степен овог познавања мора бити у толико вити, у колико се већим делом државне машинерије жели манипулисати. Овај захтев — ово поменуто познанство — испунити ваља и оном, који предлаже какву новост, ша шта више и оном, који критикује какву установу што већ постоји. Држава, дакле, има своју идеју и њој морају тежити сви њени чланови и све установе, које у њој егзистирају. Ове су идеје у различним државама различне. Те разлике долазе како услед саме природе, која утиче на живот људски, тако и услед међусобног утицаја разних држава. У колико су ови спољни утицаји јачи од унутрашњих, у толико је теже сазнати будућност државе, а с тим у једно, у толико је теже одредити и карактер васпитања, којим треба подврћи грађане њене. У моћнијим државама унутрашњи импулси јачи су од спољних, као што су у слабијим државама, спољни импулси јачи од унутрашњих. Силна држава у стању је да себи одреди пут у будућности; а слаба држава колеба се као оно облаци под упливом олује. Моћна држава има услова да буде зрео човек, да сама собом правилно управља ; а слаба држава већином личи на дете, и то на дете, које је подчињено својим родитељима, а само по кад-кад на дете, које је распуштено и које за часак само собом управља. Будући на-

ша држава долази у ред слабих др-

жава, то велике душевне моћи и доброг