Учитељ

васпитаља ваља да имају они, који желе њоме да управљају.

Да ли је наше мишљење коректно, то нећемо да тврдимо; али ми држимо да је неумесно стајати на путу сазнања. Многе погрешке бивају по највише с тога, што људи, тако рећи, по помрчини траже пут некој не познатој, управо замишљеној мети. Буне и остали потреси у једној држави бивају колико услед пресије, толико и услед амбиције и личне користи. Добро васпитање умањава. број буна, и оно тежи да га сведе на (. Дакле, од неоцењене је

вредности да грађани буду и државнички васпитани, т. ј., да сазнају шта је њихова држава, којој она мети тежи и којим се опа правцем — путем | може и сме тој мети кретати. Сваки | онај, који је са овим што спонусмо непознат, јако греши, ако креће струју народњег друштвеног живота ма на коју страну. Не мање греше и не мање су за осуду и они, који се не труде да обавесте суграђане у каквом је стању њихова држава, чему оно мора тежити, и воји пут мора узети па да доспе жељеној мети. — 5.

и

ДЕЧИЈА КЊИЖЕВНОСТ,

(И3 ПРОГРАМА „СРПЧЕТОВОГ.“)

Кад смо први пут отворили очи по рођењу, ми смо започели своје интелектуално образовање и започели поједине науке. Кад смо учинили први покрет руком, ми смо започели све вештине. Из онога, у што емо у почетку само бленули, и из оних механичких несвесних покрета што смо их чинили само инстинктивно, излази нам доцније, мало по мало све оно што знамо и умемо. То је семка или јаје, коме се само тпридодају разни други елементи и погодбе, те се из њега развија она величанствена духовна зграда, што се зове: ум, разум, морал и вредноћа. Ове је доцније развиће само наставак, усавршавање разграњавање, и рашћење ове примитивне клице и по дубини и по ширини. Свет, који нам се испрва, јавља као целина, цепа се после све више у појединости и делове тако, да се најпосле растури у

најмање ситнице. Из тих се ситница, он саставља опет и појима као састављена, сложена целина. Анализа је најсилнија метода у логици и развићу интелектуалном, а за њом тек пристаје синтеза. Раздваја се позната целина, у све непознатије делове, те се и они познају, и граде целину познатију и јачу. Цео се логички развитак дакле врзе око онога што је познато, па се из њега и око њега тражи оно што је непознато, те се све више шири наше познавање, знање. А што даље идемо од зрелости натраг у детињство и колевци , то је и мање овога познатога, елемента, то је и све знање потоме све више концентрисано у неколико љусака или семака, или основних својих органа, из којих ће после да се развије веома сложен организам, што се зове дух. Концентрисаност је дакле ' све већа, што се више иде почетку.