Учитељ

Ол

По томе дакле и наше намерно утицање на развиће човеково мора пазити на ову заједнитост; мора узети све ове клице и гајити сваку, да из сваке ниче и роди оно што је у њој зачето. Отуда и у основној школи мора да дође све оно у маломе, што ће доцније да се разграна до у недоглед. Отуда и дечија литература, књиге и новине њине, не могу да буду стручне, да се ограниче специјално само на једно, па то једно да води у велику опширност и детаљност, већ мо-

рају да обувате све,а до неке извесне:

дубине. Отуда и јесте веома тешко по"годити код деце праву меру у разноврсности и стручности, у шаренилу и темељитости.

То је с чисто теорћскога гледишта,

И с другога једнога гледишта долазимо на исто ово. Запитајмо се: на што је књижевност и журналистика у _ одраслих ' — За то, да шире знања и да чине, да се лакше врше сви животни послови у друштву. Но ту видимо најразгранатије ствари. Видимо нпр. новине политичне, економске, Финансиске, просветне, научне, забавне, шаљиве, религиозне, и тако даље. У народа још на вишем ступњу развића видимо још разгранатије ове послове.

А имају ли деца новина за све ово, и могу ли да их имају" — Она нити имају нити могу да их имају толико. Ма колико дечијих листова да има један народ, опет они нити су политични, ни књижевни, ни забавни само, ни чисто научни. Они су сви једнога правца. Сви убуватају све, и ни јед-

нога нема, који би се везао за једно.

И онај би одма пропао, који би то учинио. И то нам поново казује: да

специјалности нису за децу, да се дух дечији још креће у једној ошптвости, где се поједине струке још нису издвојиле. у

Књижевност дечија дакле у опште, а листови њини специјално, морају се кретати у једној енциклопедичној заједници и обуватате све гране живота "људскога. Питање је само избора и обраде тога што се избере. И једно и друго мора да се мери према деци. Бира се оно, што је из њинога живота , те имају искуства о томе и могу "да га разумеју, а израђује се онако, како за њих има највише привлачне и васпштне моћи. По томе дакле ми видимо, да литература дечија иде право у живот њиов и бави се њиме, као год што се наша књижевност и журналистика бави животом нашим, а кинеска, кинеском. Што год која више излази из свога круга, то ми велимо да је она гора. Она је онда прво неразумљива, а друго некорисна својим читаоцима. ЈПто се више држи живота и средине својих читалаца, то је она, разумљивија и кориснија.

„Српшче“ ће имати да обувати цео живот дечији, и да из њега испреда виши живот људски. Оно ће обуватити сву ону енциклопедију знања и уметности људске што је могућа у овоме добу њинога развића. Оно ће обуватити Хигијену и чување здравља, Логиву и Математику, Астрономију и Географију, Јестаственицу и: Физику, Физиологију и Психолотију, Етику и Естетику, Редигију и Појезију, Историју и (оциологију, Економију, Реторику пи филологију — све науке и вештине у оном облику и обиму, у коме се оне јављају |у животу дечијем. Млогим читаоцима

|