Учитељ

421

јесте то: да се та средства потпуно | средства за васпитање у школи 16 .—

не употребљују, и да нису ни та, као и још многа друга подпуно и како треба исцрпљена и опробана, и да се

могу још многа друга и боља изми-

слити и пронаћи. И заиста, један је Немац (неки ПорзесћаП) то у ствари ни учинио ; јер је само о тим васпитним ) средствима у школи написао књигу од 2388 страна, слабо где дотакнувши се у њој и саме наставе. Књига је занимљива, и може се из ње узети доста и корисног за школу. Но сва та средства, па ако још њима прибројимо и све савете и мишлења директорска и ревизорска, неће наше школско образовање ни за длаку у напред помаћи, јер их треба само упоредити са васпитним средствима, којима влада породица , па ћемо се одмах уверити о њихној ништавости. Постарајмо се пре свега о поправци тога Фундамента о образовању матера. '

И ако школа и породица. имају једну цељ и намеру, да свестрано развију свога члана, како у физичком, тако и душевном односу, опет им нису за то средства и начини једнаки. Кућа се у случају нужде може још и које како претворити у школу; али школа, у кућу не може, а да не утамани сасвим и појам о школи, и да не начини нешто средње, као што су тако зване

затворене школе, од чега постаје оно, |

што се зове ни риба ни месо. Да неби још дуже мучио поштоване

читаоце са тим питањем: „Која су то

' Колико школа може да са успехом утиче на поправку домаћег васпитања преко матера, то ћу у другом чланку разложити. Овде само толико помињем, да се у нашој женској школи, као јединој за. то, не образују матере, но учитељице, а то није никад једно исто:

ево ћу одмах на исто одговорити:

Џо мом скромном мишлењу, школа има само једно једино за то средство, од кога јој зависи цео успех њеног рада, а то је предавање, или тачније обучавање — наставе. — Кад је задаћа школина само да обучава, онда. она тим већ самим и васпитава, или другче да речем : сав укупан васпитни материјал, који је потребан за свестрано развиће човеково појављује сеу школи једино у Форми предавања, обучавања, наставе, и онда су сва остала средства посве излишна и непотребна. Жао ми је што не умем боље и тачније да се изразим, јер видим, да ово што сам казао нисам подпуно и јасно казао, те ће се криво разумети, као да сам тим хтео рећи: да настави треба да се прида све оно, тто утиче на срце и вољу те да она постане светило морала. А ја баш то сам најмање мислио, и ако добро знам да. многи педагози само тим путем и могу појмити васпитни утицај наставе. Разуме се да то бива због тога, што они тврдо држе ; да је главна цељ васпитања нравственост. А кад би то било, онда педагогика не би ништа друго била, до прикладна етика а не самостална наука, ' док је она на против Философска на-

" ука, у којој има и етички и естетички

7 Много их има, који држе. не само да педаготика није самостална но да није и никаква наука. Од туда код нас и јесте то, да сваки онај, који

| се ма у колико дотиче школе, па ма био и послу-

жилац школски, држи да је у праву да се зове педатог. Сваки онај који је ма шта учио, и сваки учевин човек ма коју он науку слушао држи се

да је они педагог, и ако о педатогици незна ни

две унакрст, јер је није ни изучавао. И са оваквим људима, разуме се да није савесно упуштати се у препирку о педагошким стварима.