Учитељ

422

Маите

момената. И тако се примењује педагогички и васпитање, од кога се у резултату добија и нравственост, онако исто, као што се од наставе у резултату добијају и Фактичка знања. Но из тога не излази да су те последице главна цељ васпитања ; јер педагогика, хоће да се човек васпишта за то, да доцније постане својим сопственим васпитачем, а то ће тек онда бити постигнуто ако васпмтање буде чшло саобразно са законима човекове природе, а не по каквим спољним условима % рачунима. Они педагози, који држе да је нравественост алфа и омега у васпитању, то ако у ком наставном предмету не нађу доста тих елемената, они их сами утурају и где треба и нетреба, и њима свако своје предавање зачињавају моралом, погрешно мисле и горг раде баш за сами морал. Ти тако звани пијетисти — педагози, ако на прилику предају природну историју, они не само што код сваке животиње са највећим умилењем представљају, како се храни, скаче и т. д. и у свему виде величије и премудрост божију, но се свим силама старају да тако рећи на зоризвуку какву „нравоучителну“, есенцију. Ако предају Српски језик, ту су им опет сви примери састављени и узети из св. писма и библијских изрска, па најзад и у рачуници су им сви задатци „позидателни“ из св. писма. А ту је као што се види помешан само појам о наравствености и побожности,

и тим се путем баш најмање релиђиозност постиже; и деца се чисто изазивају да омрзну оно, што би требало да им је драго и мило. Но на срећу таква је метода слаба примењива, јер је српска природа нерасположена према свему мисточком и пијететичком, а у томе се баш и може предвидети брзи напредак нашег народа у будућности.

Кад је дакле главно средство школског васпитања настава, коју не треба вачињавати тако рећи насилним мора» лом, и уносити у њу неприродне елементе, што свака добра и истинска, настава сама по себи утиче на срце и вољу ђава, и нема ни једног предмета тако сиромашног, који у себи не би имао елементе добра, истине и лепоте; то се надам да нећу бити прибројан оним педаговима, који приписују не успех васпитања у школи томе, што у њој нема механичког ручног рада и гимнастике, те држе, да се томе може помоћи ако се то уведе. Да ручни рад и гимнастичка вежбања треба да уђу у систем школске настазе, — и то не минијатурно, као сада, али то нетреба да уђе због тога, што би у томе као имало више васпитног елемента , него у што га има у осталим предметима; — но за то, што је без тога образовање једнострано; и односи се само на душевну страну, а нема готово никаквог утицаја на физичку страну подједнако важна.

која је

(СВРШИЋЕ СЕ).

па = је == = | о Ина