Учитељ

·_ рамала толико, да су њени ресултати били готово ништави. Они су давали народу повода, да према школи изгуби сваку љубав и да је сматра као неки њулук. Нећемо никако тардити да су баш сами ресултати основне наставе давали народу повода, да своје лице окрене од школе. Има томе још и других узрока, али је овај горњи најпретежнији. Лабаво стање у основној настави и изазвало је све оне реформе, које су новим законом уведене у основну паставу. И ко год хоће да не вара и себе и друге, већ да говори праву истину и да оцењује ствар беспристрасно, тај мора признати, да је већи део рефорама у основној настави ·_ био колико уместан толико и користан. Али бадава све не може ерећно и умесно испасти, или бар све се не може свакоме допасти. _

Да би основна школа донела што веће користи народном школовању, место досадашња три разреда установљена су у делој земљи четири разреда. Увиђало се, да то није довољно. С тога су установљени и два разреда (пети и шести) Више основне школе. Но као год што се увиђало, да је потребно и корисно установити поред ниже и вишу основну школу, исто су се тако увиђале и оне многе препреке, које ће сметати брзом остварењу овог корисног законског наређења. Школсвих зграда нема ни оваквих какве су потребне за нижу, а камо ли за вишу основну школу. Наставних снага нема, довољно, ни по спреми ни по броју, ни за нижу, а камо ли за вишу школу. Да се ово обоје стече потребно је више времена, као што се по себи разуме. Тражило се пута и начина, како

и 450

ће се народној омладини дати што више спреме, или бар како ће се што боље утврдити оно „јитог. је у нижој основној школи научено: Уроме истраживању дошло се до „Продужне школе“. Нашлассе да ће онај колико толико подмиривати потребуј док се не створе бољи услови за отварање више основне школе. И, ваља нам истину говорити, законодавчевој доброј намери нема се шта приметити. Намера је чиста и јасна ва свакога и само ко хоће за инат да говори, могао би што рећи противу добре памере законодавчеве. Али бадава је. Нити је ово први ни последњи случај, да се често створе такве прилике, да и најплеменитије намере не нађу себи земљишта. Такав је случај и са „Продужном школом“. Ко ради у „Продужној школи %“ Наставници, који раде и у редовној нижој основној школи. Кад раде“ Готово онда, кад раде и у редовној школи, Колико се тиме добија ' Онолико колико деца у редовној школи изгубе, толико она деца у „Продужној школи“ добију. Не, не, не добију _ свакад ни онолико. У редовну школу долазе деца редовније, а у „Продужну“ нередовније. За што Па то су шегрти, а њине газде, то су људи, којима је пречи њихов интерес од свију школа на свету. А у селу“% Па и тамо се нађе стотину узрока, да се деца не шаљу уредно у „Продужну школу“. А најпосле, шта ће дете да научи тамо, управо има ли времена, да што год научи: Ето усред престонице, у Београду не само да још нису пописани ученици за „Продужну школу“, нити је, разуме се, отпочет рад у њој,