Учитељ

457

се виђају заједно, тада је увек и њихово

младо међу њима.

Орагутан се слабо боји људи и ретко ће кад побећи испред човека него му се смело упути на сусрет. Ондашњи становници веле да нема ни једне животиње која, је у стању оборити орагутанга ; шта више он се упусти у бој и са крокод, лом и надвлада га. То бива онда кад орогутанга принуди глад да сиђе на реку, да тамо на обали себи хране тражи, па га крокодил из реке напалне ; тада се орагутанг с крокодилом жестоко бори и бије га немилице док га несавлада, и на послетку и нерасвине. А као год што то чини са крокодилом, тако чини и са осталим животињама као са великим змијама па и са људима. ЈЕво приче о тако једном боју: Из неке куће која беше неколико миља далеко од једне реке, | људи једног великог орагутана, који је тражио себи хране. Људи наоружани са замкама и батинама упуте се њему, овај се поплаши и увуче натраг у густину. — Један човек хтеде да му пребаци замку преко главе, да га ухвати, али му неиспаде за руком. "Орагутан га дочепа, спопаде га оберучке и зубима, те човека обори, испребија и свог раскиде. Остали одмах појуре у помоћ али га немогоше избавити; они су до душе орангутана батинама оборили и убили, али је за оног већ касно било.

Млад арантутан кад се ухвати, може се одхранити, али не може да нарасте и раскрупни се онако, као кад је у слободи, а то највише због хране, која му у затвору неприја као у пољу. Могу се и припитомити и тада науче да једу у затвору хране какве и човек једе. Обично му је пиће вода, а и вино врло воли. Кад је већ припитомљен неволи да је у затвору или везан, него највећма воли кад је са свим слободан и кад може ићи куд он хоће. У овом случају врло много штете направи, где год што нађе то руши или кида или баца, а што је још горе у том случају јако краде, само што оком спази све ће украсти и сакрити. Особито они што се налазе на лађама па кад иду да

спавају све хаљине покупе ма чије биле и носе да се њима покрију и пода-се простру. То морнари знају па док што нема, одмах знају да је то орангутан украо; и занста тамо и нађу своју ствар. — Иначе кад га затворе у његов кавез па кључем забраве врата, он тражи какво мало дрво и тура га у браву и обрће на све стране, мислећи да ће моћи отворити. У затвору врло добро живи са другим животињама а особито са мачком све дотле, док га ова неогребе, што га јако разљути.

Орангутан је поучљив, научи за столом лепо седети, па ту онда сам вади јело и налива чаше. Друге ствари ненаучи тако као други мајмуни нпр. шимпанз.

У затвору је исто тако тачан гледе свога уживања као и у слободи; при спавању је врло рахатан. —

Има још више мајмуна који спадају у овај први род тако звани најбштцихг или људскиг мајмун. Алћторототрћа. — Но ми остале спомињати нећемо, него ћемо се задовољити и са оволико а затим ћемо одма прећи на друга род.

Џеећи мајмуни. — Оупорићесии.

Хулман. (Зешпорићесих епеиз.) Овај мајмун има више имена, као: индијанци га називају светим мајмуном, и гунеман.; а малабари га зову манди а марати марбур. Јако је распрострт по Индији и сваким даном све га више и више има, јер га сви штите и чувају као светињу, али ипак се само са ове стране Гангеса налази а у Хималајм не. Џо Елијоту његова телесна дужина износи кад је подпуно нарастао 1:57 м. од чега припада на подужи кићанком снабдевени реп 0:97 м. тежак је 11 кгр. Боја длаке му је жућкасто бела а гола места су боје угасито љубичасте. Лице, као и предњи и стражњи удови су му јако длаком обрасли, боје су црне као и јаки настреш над челом, напротив кратка брада му је жућкаста.

Хулман заузима прво место код индијанаца као светина међу тридесет милијона, божанства, и ту почаст ужива он још од памтивекова. — (О њему ћемо донети, из