Учитељ

492

ИУ И

-— Дигни се Петре !

— Спуње ту ктте миње се пун јо м'на преста че ту вреј! (Дигни сетн и кажи ми да метнем руку где хоћеш).

По свршетку пропитивања кажем им да добро памте, па их пустим кући.

Кад сам постао учитељ, испаде тако, да одем у влашко село. Плашно сам се и школе и Влаха, за то питах како ћу радити. „Не плаши се — беше одговор показуј им све ствари и тако ћеш ид на= учити Српски“. Ја сам веровао, јер пе знађах ни за какве тешкоће у школи. Мени се чинило све тако лепо, тако лако, да бејах раздраган и једва чеках час да почнем рад. И то би. Уђох у школу и почех: „Ово се зове прозор“. — Онн сви: „Ово се зове прозор“. — Ово се зове астал. — Они сви: „Ово се зове астал“ ит. д. После мале паузе отпочех пропитивање. Како се зове овог (Бејах шетао за сто). Они сви у глас: „Како се зове ово“ 2 Па, да; за то питам. Они сви: „Ла да за то питам“. Нисам био навикао на тако што, па одмах планух и продрех се : Ти да кажеш бре несретниче! Они сви: „Ти да кажеш бре п т. д. О! Бог вас побио! Они тако исто сви: (, бог вас побио! ...

Народно образовање у месковској губернији за последњих 10 година. (1874—1583 године). За последњи десет година (од 1874—1893 год. у московској губернији број школа и ђака расте у свакој години. Тако број школа у 1874 години био је 791, а ђака који су се у њима учили било је 54.524; а у 1858 год. број школа достигао је 1158, а ђака у њима било је до 86,562. Ове цифре јасно казују, да је за последњих десет година број школа порастао за 40 процента, а број ђака за 19 проц. Број женскиња више је се увећао више него број мушкиња, тако је у 1874 години било свега 8),059 мушкиња и 15,285 женскиња ; а у 1888 години 60.788 мушкиња и 25,774 женскиња; значи број женскиња увећао се са 39 проц. а мушкиња 35 проц., чему је не могуће незарадовати се.

У току последњих десет година учило се 712.065 ђака, међу њима 502,402 мушкиња и 209,663 женскиња. Већина ђака долази на Москву; само у њој учило се 999,586 ђака ; у окружним варошима 51,093 ђака ; а у сеоским 258,38, ђака. Половина, ђака учило се у варошким и тако званим „земским“ народним школама. У Москви, у њима, учало се 101.136 ђака, у окруж. градовима 27,596, а у сеоским 2-7,929 ђака.

У 1874 год. број школа у. Москви био је 297, у окружним варошима и предграђама 58,а у сеоским 496; ђака који су се. учили било је у Москви 29,578 у окружним варошима и предграђима 4492, у сеоским 20.524, У 1883 год. број школа у Москви био је 576, у окружних вароши и предграђима 64, у селима 518; број ђака пак у њима био је: у Москви 49,543, у окружним варошима и предграђима 6148, а у сеоским 30,871. Овај број казује, да се за десет година број школа умножио: у Москви са 483 проц. у окружним варошима и прелграђима са 9, а у селима са 15 ироц.; Број ђака увећао се: у Москви · са 40 проц. у варошима « предграђима са 26, а у селима са 38 прод.

„У 1874 год. било је: у Москви 75 народних школа са 6275 ђака, у варошима: и предтрађама 31 школа са 2239 ђака, у селима 894 са 18.216 ђака; у 1888 год. у Москви је било 285 школа са 16,825 ђака; у окружним варошима и предграђама 98 школа са 30838 ђака, а у селима 497 школа са 28.717 ђака. Број народних школа као што се види увеличао се: у самој Москви са 67 проц.; у окруж. варошима са 18, а у селима, са 20 проц.; број ђака, порастао је: у Москви са 59 прод. у окруж. варошима и предграђама са 27 проц. а у сеоским са 26 прод.

Тако знатан напредак како у броју школа, тако и ђака показује најбоље развитак народвог образовања у москозској губернији. А појава, што се број ђака у сеоским школама увећао у већој пропорцији, него број школа, — показује да је број оних који би желели да се уче већи, од оних који се уче.

а о ба =