Учитељ

миле несагорљива т.ј. такова која при жарењу не претрпе некакву промену као вир. земља : друга груда, Метали који са"држе мало Флогистона, но ког изгубе на ватри и претворе се у земљасту материју, и д-ће тела, што доста Флогистона садрже те лако сагоревају као сумпор, фосфор, угљен и ', д. гди Флогистоп одлази у виду пламена. |

Флогистон беше у ово доба прави протеус који могаше узети хиљаде облика час беше она материја тешка, час опет ватру даје. Њом објашњаваху и лужаст укус неких тела поред физичких особина.

Ова је теорија владала више од једног

столећа, кроз цело 17 столеће, када главни

носилац науке беше Немачка. На ову погрешну мисао, на ову лажну теорију навела, их је хемијска појава пржење руда земљаног изгледа на ваздуху, којим процесом прелазе у метал, па су мислили да се ватром могу претворити и не племенити у племените. Па употребљујући ватру при сваком хемијском процесу навело их је на питање : шта је сагоревање 2 Да би га 0бјаснили узимаху Флогистон као материју, која је узрок да тела горј.

Но и ова погрешна теорија допринела

је такође доста науци, јер су млога открића овим путем учињена, пошто тада главно занимање беше квалитативна анализа.

Први који је "нанео пад Флогистоновој теорији био је Блак (1728—1799). Са њим почиње квантитативна хемија, јер је он први употребио теразије као најважнији инштруменат за хемичара. Он је поставио основне законе латентне и специфичне топлоте, једини савременик лавоазијев који је његову теорију примио.

Са Блаком почиње нов одсек у историји наше најке. Он је квантитативну хемију назвао пнеувматичном хемијом, јер се млого занимаше гасовима.

У ово времејављају се три,човека : Пристлеј, Шеле и Лавоазије, који се свршетком прошлог столећа сматраху као покретачи ове науке, јер су, доиста доста и допринели њеном развитву. Резултат њиовог тру-

стављаху у другом облику, ади се ипак слабо што знађаше за имена ових трулбеника док се име каквог војсковође натуцаше сваком у главу кроз сва стелећа, јер слава се није стварала заслугом, но лармом и блеском, те се слабо што и знађаше ва имена ових људи.

Године 1770 појавила су се ова три човека на пољу науке. Они су тако различни, као што су и разне њиове отаџбине, њиов положај у животу, њиове умне способности. Али ипак у исто време и са истим жаром тежаху они истој цељи.

Између њих највише обећаваше Пристлеј (1738—1804) затуцани теолог и ватрени политичар. Од сиромашник родитеља могаше се само помоћу пријатеља науци посветити. Пристлеј се највише одликовао на пољу квантитативне Хемије. Он иђаше од открића ка открићу, али је ипак био приврженик Флогистонове теорије, којој је паду он нај| више допринео. Његов први рад бно је понашање гореће све:е и животињске респирације у затвореном простору. И посматрањем овог нашао је, да се ваздух квари

горењем свеће и дисањем животиња. Ову је појаву посматрао затворив миша, у стаклени _ Су. |

1-ог Августа 1774 године жарећи црвени оксид живе доби једно гасовито тело, које назва дефлогистован ваздух, открио је и азот оксид. |

Његов је живот читав низ невоља. Па ' ипак са жаром и непоколебљивом сталношћу, брањаше он своје религиозне и политичке погледе, које излагаше у не мање од 30 свезака са чега је био гоњен, узнемираван и претериван с једног места, на друго. Ово га је довело до таквог стања да је остао

ротом својих пријатеља. Заступајући своје гледиште у цркви и држави, прогласише га за ватреног републиканца у Француској, гди је шри свем том „као Енглез добио титулу грађанина и био изабран за посланика. у парламент, Приликом бастиље када | је Пристлеј имао да се слави као народ-

да млоги данас уживају, јер они, свет, пре- | њак, гледао је како народ разјарен руши

без леба, те да је могао живити само доб-

Мања ава ари паче 22