Учитељ

Џ

његово имање. Подбоден од непријатеља Пристлејевих народ разори испали његову библиотеку, његово највеће и једино благо било је предано ватри, његови рукописи, резултати његовог дугогодишњег трудног рада, били су претворени у пепео. И он је све то гледао са Философском мирноћом и равнодушноћу. Од овог времена одсели се у Америку, гди после кратког чемерног живота умре.

За Шристлејом долази Кавендиш (] 766). Он је показао да је водоник ваздушасто тело као и начин његовог добијања. Научни радови Кавендиша спадају више у квантитативну хемију: испитивао је горљивост ваздуха, раствор метала у киселинама. Први је покушао да одреди специфичну тежину гасовл, испитивао је састав ваздуха, на више места, па је нашао да се састоји из 20:8 дефлогистованог и 798 Флогистованог дела.

Смео као и Пристлеј, али млого одсулнији бијаше Шеле, један прост апотекарски помоћник, који је својом истрајношћу и равнодушноћу спрам„највећег притиска могао све препреке сатрти, и створити себи достојно место у историји науке.

Његова истраживања о ватри и води значајна су. Он је већ био дошао на мисао да при горењу главну улогу игра вездух,

Шеле беше скоро исте судбина као и Пристлеј. Његова отаџбина не знађаше за,

њега „лок га цела Европа познаваше. У.

малој варошици Кепиту на меларском језеру, добио је он од једне удовице презадужену апотеку. Ту радећи одужи апотеку и доврши своје дело, кад се хтео венчати са удовицом умре од 21-ог: Маја 1786 у 74-тој ГОДИНИ.

Нешто повољнија срећа беше Лавоазијева. Наследивши прилично имање свога оца, те снабдевен добро материјално, посвети се сав на науку. Он излагаше свој живот највећим незгодама само за љубав науке. Тако је он пробављао у својој 22 години мрачној соби читаве дане само, да би сазнао делове пламена. Још је за рана поставио основ хамија.

Лавоазије је сазнао још 1772 године да, се при горењу у затвореном простору на,

| гомилава угљена киселина, и да је такав ваздух шкеодљивза дисање показао је састојке ваздуха, које је све дотле сматрао, као просто „тело, шрви је сазнао да се дисањем животиња квари ваздух, а дисањем биљака поправља. Показао је да су теразије најважнији инштруменат у хемији, те се сазнало да материја нити може постати ни пропасти, већ мења облик објаснло је процес горење и оксидисања, и тим са свим уништио шталову теорију о Флогистону.

Још у младим годинама, занимао се поред Хемије и ботаником, минералогијом И астрономијом. Он је добивене резултате употребљавао и у практици, а не као Блок ни Кавендиш, што су само тежили појаву сазнати. Његово знање у математици и Физици много је допринело, теје могао учинити револуцију у Хемији. Сваку хемијску промену објашавао је као једињење два или више тела, нли као измену њихових делова. 'Трудио се да разјасни тадашњу распру: „да ли вода прп кувању прелази у земљу“, са чег је загревао боцу 101 дан у затвореном суду завијеног на лакал. Покушавао је да одреди законе и однос једињења тела, што му за руком не испаде.

Да би сигурније пут отворио ширењу своје науке и још већих средстава прибавио, прими се он, за главног закупника финансије. Дошав на ово место, имао је на расположењу 6 —12000 динара на научне покушаје. Али са овог, што је био главни закупник, било је више него довољан основ подозрењу да дође под суд.

И доиста, око 1. Маја 1794. године, када је од јакобннскаг клуба била сачињена листа ва сечу у Француској револуцији, стајало је и име јакобинца Лавоазија.

И он је погубљев на гилотини. Као главни узрок овом његовом убиству, био је вели се Фуркроа, који из зависти, што није могао толико славе стећи у науци као Лавоазије, радио му је о глави.

Лавоазије је такође пмао доста сујете, јер је млоге туђе проналаске оглашавао за. своје, тако док су Пристлеј, Шеле и Кавендиш своја открића прелазили ћутке, дотле се Лавоазије хвалисао.