Учитељ

свим захтевима естетике, да се тим у њему буде осећаји за лепоту, т. ј. да естетички образује.

У 1. разреду има се и превише посла, са самим вежбањем у писању, а нарочито вежбањем у примени разног писаћег прибора, као писаљке, креде оловке а особито пера, мастила и хартије, да и не спомињемо држање тела, главе руке, трупа и т. д. Зато краснопис, као таки, нема у првом разреду ни места ни смисла; нити су прописи почетком другог течаја за то уведени у први разред, да се учи краснопис, него за то, да се деца навикавају писати међу линијама, употребљавати перо, мастило и хартију, и да се не губи време око шпартања друге хартије. Док се дете не извешти у овим предходним вежбама, које су неопходни основ, сва

коме краснопису, дотле се залуду пре-

лази на сам краснопис.

А. пошто је за овако вежбање нужна сва прва година, и пошто се употребом ових прописа течајем другог семестра не могу обрадити сва писмена, него тек некоја. од њих ; то следује, да за Балиграфију у првом разреду нема ни времена. Њој је место тек уП. и у следећим разредима.

Прописи Грајнерова система сви су основани на генетично — синтетичном наставном поступку.

Ту се сваки тип разлаже у његове тенетичне делове, почињући најпростијим потезом, и свршујући најсложенијим писменим знаком. Ту је свако претхо-

деће вежбање подлога следећем, ту се.

сваки следећи тип ослања на претходећи.

И за то ту не сме бити нити скока у поступку, нити великог размака у времену. У истој години мора се првим бројем прописа започети и последњим савршити. Ради тога није добро, што се бројеви прописа цепају на два годишта, и што се део циклус истих не

свршава у једној години. И ако је опсег наших прописа тако растегнут, да се сви бројеви не могу проћи за једну годину, онда је погрешка до самих прописа и до онога, ко их је уређивао.

Данас се свугде употребљавају писанке система Грајнерова, и евугде су тако удешене, да се цео њин циклус може лако обрадити за десет месеци.

Поменусме, да краснопис иде у ред вештина, а за сваку вештину хоће се доста вежбања и доста времена. Кад то стоји, и кад се вештине нв уче једним махом, кад се за једну годину дана не · може постати ни калиграф ни цртач ни сликар, онда је очевидно, да се и вежбање у краснопису мора продужити све дотлен, док се жељена цељ не постигне. И отуд је јасно, зашто се прописи овога система свугде употребљавају не самоу П.и у следећим разредима основне школе него и уразредима средњих завода. Овака пракса одомаћила се је свугде већ у толико да у стручном свету још није покушано да се на њу удара. Познавање такве праксе склонило је и мене, те сам још год. 1878. издао прописе овога система, који се од тада и употребљавају као учебник у школама по Хрватској. Далмацији и Црној Гори.

Из свега реченога види се, колико вреди тврдња г. Којића, да Грајнеров

| метод важи само за трви разред, и да

Грајнер није казао, да деца једно и исто пишу четири године.

Оволико у интересу саме ствари, а никако да икога „дирам“ а најмање вредна наставника.

8 Децембра 1884.

у Ћрагујевцу. Јесам особитим поштовањем « И ВА

(тево ЧуТУРИМО.

и с — - а