Учитељ

Ето са севера кад би прешли из Херцетовине реку, што се зове Лим, која као што сам ви казао извире из језера плавог и у тиче у Дрину — дошли би у Стару Орбију дакле видите са, сјев. граничи се Херцеговином и краљевином Србијом, и са истока такође Србијом.

Ево сад да пођемо на југ, извору ријеке Мораве, па преко Дрне Горе (Карадага) до планине што се зове Шар планина. Сјев. је Стара Србија, јужно друга земља, којом такође Турци управљају што се зове Македонија. Даље овамо на запад, где се састају ове двије ријеке па овом ријеком до јадранског. Мора — на ејев. је Стара Србија. на југу опет др. земља што се зове Арбанија — Дакле ова ријека Дрин дјели Стару Србију од Арбаније. Овамо на западу је граница јадр. море и Црна Гора.

Ето овај простор срп. земље мањи је у пола. од Б. и Херц. (.20:000 [] БК. м.) паин становника, нема, толико колико у Б. и Херцеговини. Свега има до 400:000 душа.

Понављање.

М. Земљиште:

А. Брда и равнице

И Стара Србија је бреговита, јер и по њој има планинатако великијех као и по Босни и Херцеговини. Од план. тамошњих највећа је и најзнатнија Шар Планина. Она је много већа од нашега Копаоника, толико је велика као и Дурмитор и Ком — ако не још виша. Шара планина је на југу Старе Србије, и пружа се са, југо зал. на сјев. исток. Источно од ње је Црна- Гора (Карадаг), такође велика планина, чији огранци допиру и у врањски округ до св. Илије. Шар планину и Карадаг раздваја, једна узана долина што се зове качаничко жедријело — туда је пролаз. Са сјев. запада су опет ове две планине: Проклетија и Баба. И ове су планине веће од нашега Копаоника — чији огранци допиру чак преко ове ријеке до Шаре планине. Сјев. од Бабе пружају се пећске планине „Жљеб, Бохур и друге, тв се састају с нашим планинама на граници .ужичког и чачанског округа. Даље још су планине по Старој Србији са

сјевера огранци Гољака план. и Копаоника нашега.

Од равница има их по већих, и зову се поља, сва су уздигнута т. ј. на великој висини; а казао сам вам да се таква уздигнућа зову висоравно. Најзнатније је и највеће Косово поље, које је велико до 60 к. м. у дужину и ширину (24 сахата). Ово је поље чувено, јер је на њему био бој између Срба и Турака (1389 год.) и ту је погивуо кнез Лазар и цар Мурат, кога је Милош распорио. Да листе ви чули народну пјесму, која се уз гусле пјева, о томе боју на Косову Ево ја ћу ви ту пјесму да прочитам (пјесму ваља прочитати). Друга рав“ ница јесте сјеничко поље око Сјеницен ново пазарско поље око Новога Пазара и др. мања поља.

Пропитивање.

Б. Ријеке м њижови правци.

Прошле год. учили сте, да неке ријеке долазе из Старе Србије као штосу: Љинч Морава (јужна Морава) чији је изворни крај у Старој Србији у сјев. огранцима Шар планине. Куда тече кад уђе у краљевину Србију док до Дунава дође, то је вама познато. Друга ријека опет вама, позната јесте Ибар. Он извире испод планине Жељеба у пећским планинама, и тече кроз

· Рожај на северо исток (у главноме) доклен

се састане са једном ријеком што тече на сјев. зап. а то је Ситница, која долази са, Косова поља, па пошто се састану тече на сјевер и на граници чачанског округа прима с лијеве стране ријеку Рашку и пролази кроз исти округ и улива се у западну Мораву. Ситница прима још Лаб с десне стране, који тече на југ, а извире испод огранка копаониковијех. Још ћу ви једну ријеку споменути, која вам није позната, до сада,а то је ријека Дрин. Има два крака. Овај што тече на југ зове се бијели Дрин, извире с протавне стране извора Иброва т, ј. испод планине Кљеба. Овај јужни Дрин зове се црни Дрин, извире из охридског језера, и тече на сјевер, па пошто се састану теку право на запад к јадр.