Учитељ

мору, те се у њ удива. Има још пуно ри- |

јека, но доста ове што их споменух. Пропитивање.

мл. Клима.

Клима је у Старој Србији као иу нас

овудије — неђе је доста оштра, а неђе опет |

умјерена — тако, ђе су велике планине ту је и клима оштрија а ђе је ниже мјесто и завлоњено брдима ту је оџет блажија. Но ипак је умјеренија него код нас, јер је Ст. Ср. јужнија.

Природни производи.

а. Животиње. Животиња у Старој Србији има оних којијех има и код нас како домаћих тако и дивљих (шумскијех).

6. Биље. Планине по Старој Србији неке су обрасле разноврсном шумом,а неке су опет и голе, те по њима нема готово ништа осим траве, којом стока изобилује, Оближње планине од вароши појединих — махом су голе, јер Турци млого тамане гору без рачуна — не штеде је баш нимало

в. Минерали (Руде). Стара Србија је са рудама богата и има злата, сребра, гвожђа и т. д. Особито је сад чувен камени мајдан на Косову, ђе се вади камење за, млинове (воденице). који се далеко возе а и носе и на коњма — „косовци“. Но други мајдани су сад незнатни, јер су Турци невјешти у томе па и не предузимљу такве радње.

Пропитивање.

У. Становништво.

1 Број и занимање. Како је Стара Србија у пола и више мања од Б. и Херцеговине то у њој и становника је мање. Она броји до 400:000 душа. Ти су становници готово све сами Срби. Истина по неким мјестима, млоги су окаљали своје име народно тијем, што су се истурчили (попримали мухамеданску веру). А то се и сад ради; јер има случајева, да у породици једној родитељи хришћани а њихова неваљала, ђеца мухамеданци. У Старој Србији има још и Арнаута до 100:000 и више. Ови су се доселили у Ст. Орбију кад је млого иљада

породица један наш митрополит (патријарх) у Аустрију одвео, па су онн онда нагрнули на пусте земље те их и сада има ту. И, шта више били су продрли чак овамо до Мораве

| у топлички округ.

Како су планине по Старој Србији велике и простране, то су оне за пашу и патење стоке добре, за то се народ већипом бави сточарством, а поред тога п земљорадњом. У равници се људи већином баве земљорадњом, ђе им могу успевати сва жита па и виноград. Млого се конопље тамо сијеод које осим кошуља праве још и коноцце.

2) Бјера. По вјероисповести већином је православље; њих има до 200:000 и више; а друго су мухамеданци и то источни Срби и Арнаути. Последњих има и католичког

· вјерозакона — и њих зову и Срби и Турци

Латинима, збот лат. вјере. Осим Срба и Арнаута има нешто и цигана до 10 хиљада и правијех Турака до 2000 душа.

МТ. Историјски развитак.

Средина српске државе у старо вријеме звала се Рашка, а њени владаоци звади су се с почетка жупани а доцније краљеви рашки. Но послије млого год. то је име замијењено са Старом Србијом, али у млого мањем обиму него што је била Рашка. Кал је Српска држава — усљед навале турске пропала. тада су и овај дио срп. земље Турци заузели, те и сад у њој владају и нашу браћу муче. Шрије 7 год. кад је краљевина Србија ратила с Турском, задобила је један дио Старе Србије, а ви знате који су то окрузи. Ади сада треба да се добро учите и да се сијећати наших старах јунака, па кад порастете, и кад устреба, да и ви будете онаки, те да и ово парче од Турака отмете, што је још под њима.

УП. Подјела и управа.

У Ст. Србији је управа турска — у име султаново њоме управља паша што га зову Валија, и, сједи у Призрену те зато сен зове у Турака Ст. Србија призренски Валилук, а неки га још зову и косовски. Валилук се опет дијели на санџаке и кајмакамије, У Старој Србији има два санџака: