Учитељ
19
препоруку учитељскога друштва за доњу ! школама, а с друге стране зависи од
штајарску, превели на словеначки за.
немачке школе одобрене и у њима заведене школске књите и о свом трошку печатали су их. То је било са неколико учебника про. Нетоличке у Грацу, са његовом малом физиком, малом јестаственицом и светском историјом за тародне школе, са физиком и кемијом од Јекера, са причама из штајарске историје од проф. Кронеса, итд.
Штајарски земаљски школски савет и односно влада, изузимајући једну једину од тих књига, није одобрила да се остале књиге пусте у школе и да се усвоје у народним школамг.
Овде је дакле тај чудни факт, да с једне стране, држава не даје потребне књиге, С друге стране пак, влада не пушта у школу књиге, које је приватна конкуренција набавила на основу немачких учебника у посве добру и употребљиву преводу.
Ја сам залуду трошио, који је разлог могао владу руководити при поступку, који очевидно само шкоди школи. Никако не могу мислити, да ће мрзост владе на словеначку народност дотле ићи, да се школама ни учебна средства, не даду, како би се словеначки народ одржао на ниску степену изображења. Најпре наш министар просвете презорно пребацује да за наше словеначке школе немамо довољна учебна средства, и учитељске снаге; ми на то својим средствима набавимо учебна средства како за народне, тако и за средње школе јер као што је познато, крањски земаљски сабор одобрио је 50,000 Фор. на издавање књига за средње школе.
Сад ево ти уједанпут владе и забрањује употребу таквих књига у народним
ћуди министра просвете, да сваки дан по каквог професора на средњим школама, који је словеначке народности премести куда далеко од његова завичаја, било у Винернајштат, или у Вајденаву у Олеској као што је ових дана било са једним професором из Крања а све, како се вели, по потреби службе.
Учитељ који тежи за знањем и ревностан је у служби, може очекивати да га влада (овде нарочито имам у виду штајарски земаљске школски савет) шиканише, ако своју снагу посвети служби народа, чији је члани у ком делује; штајарски земаљски школски савет као да заборавља, да у Штајарској уз три немачке петине имају две петине словеначкога житељства, пак са, толико мржње против словеначке народности поступа, да не само што гледа како ће по могућству да стане на пут увођењу словеначких учебника у школе него још и расписима у неку рупу опомиње учитеље, да такве књиге не купују за се, или за учитељску библиотеку. Преда мном је такав један више но чудан распис штајарскога земаљскога школскога. савета, који опомиње на, најлешша времена бирократско-полицијсвота туторисања.
Докле год овакво тесногрудо и једно страно становиште буде меродавно било код главних органа нашега школства, не може никако бити говора о правом напретку у школи. Из таквих поступака све удиљ види се, да нашој просветној управи у првом реду није стало до унапређивања наставе, но само до евојих политичних партијских цељи, које она код нас Словенаца хоће и нада се
да постигне путем понемчавања. 2: