Учитељ

А у области народне школе такве тежње нимало нису уместне и само могу из основа разорити народну школу. Ограничавање, или још боље укидање садашњега монопола државног издавања школских књига, не само да би стручни кругови што веселије примили, него би га и сав народ са задовољством поздравио. О тога не могу се загрејати млаким исчилелим предлогом просветног одбора изато ћу гласати противу њега.

Др. Дитес: Мескање австријанских књижара, није је дало повода овој расправи, чини се мени да је посве разложно и основано, шта више према предатим разлозима они би требало да су и даље ишли и могли су искати да се мало по мало са свим укине државно издавање школских књига, и као што су мени бар некоји књижари казали, само брига, да ће их ко држати за безобразне и себичне, била је повод, да су се задовољили том најмањом мером коју ишту. “

Свакако сам ја уверен, да се предата молба објективним разлозима не може опровргнути ма се колико иначе ту тицало личних интереса.

Шре свега, што се тиче материјалне користи, коју би тобоже народ имао при одржавању тог издавања школских књига, ту је молба књижарска јасно доказала, да те тобожне материјалне користи које никако и не постоје, које пак само су привидне.

Са том страном предмета нећу се дакле ни бавити. Али је ту занимљиво, да се ради неких малених и уз то још само привидних користи народних, велика штета наноси једном великом и важном привредном сталежу, т.ј. књи-

жарима, као што је то такође опширно и неоспорено доказано. Овде је веома ганимљиво, да је једино

"подобно издатељство, што га је било

ван Австрије, т.ј. оно у Баварској, такође пало у борби, коју су противу њих отворили књижари тужећи се са правом, да им радњи шкоди та државна установа. Уз мишљење књижара пристали су и штампари, јер је баварско државно издавање књига имало и своју печатњу. Али тамошња влада била је толико разумна, праведна и благоволитељна, да се одазвала жалби књижара и штампара, те је још пре 80 година внаменито ограничила државно издавање школских књига, а пре неких 10 година посве је обуставила ту установу.

„Баварско државно издавање школских вњига не постоји сада више ни као Фирма, али да се не би упропастиле неке ствари од вредности, нека, дела у наклади, намештај целе установе, то су дело дали у закуп једном тамошњем књижару за 4000 Фор. годишње. Ни књижар, који је узео ствари у закуп, нема никакву повластицу, никакво преимућствено право.

Сад ћу да пређем на становиште просветног саборског одбора у тој ствари, и ту се мора констатовати, да одбор у главном ствар онако сматра као и књижари, посебице примећује одбор изрично у свом извештају, да се одржавање дотичне установе само тешко даје правдати, кад би се тицало само немачких књига. Али он додаје: да у Австрији нмају још сразмерно немалобројне школе са ненемачким наставним језиком, за које је државна школска наклада досада једино учебна средства давала, те само та околност да