Учитељ

21

би могла оправдати даљи опстанак изиздавања школских вњига. Кад би се оно оставило издавања немачких учебника, не би имало средстава, да се побрине за ненемачке школе. Ово је заиста слаб разлог, управо никакав, јер само нешто тврди, не приводећи за то доказе.

Веле, да се државно издавање школсвих књига треба још да задржи за школе ненемачке народности, јер су оне само отуда књиге примали, па један члан школског одбора приватно ми је казао: Да, ако неће држава давати књиге за словеначке, хрватске или влашке итд. школе, онда их оне никако неће ни имати; дакле државно издадавање школских књига највећа је благодет, јер једино одатле добијају књиге речене школе.

Ако ненемачки народи веле, да је

то поруга, онда, по мом мишљењу,

са свим имају право. Јер овим државним издавањем школских књига прво стају на пут народима да пишу школске књиге, па кад би се то предупредило, овда им се још каже: Та то је благодет, што одржавамо ту установу, јер иначе не бисте имали никаквих књига.

Ја бих дакле бар молио одбор, да именује оне народе — али га молим да при томе буде врло опрезан — који нису кадри себи написати школске књире, или који не би уживали политично поверење, да би могли сачинити школске књиге, да се не упуштају с тимеу државне агитације. А пре но што се не докаже, који су то народи, немамо

права рећи, да је потребно одржати ту

установу за ненемачке народе. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

БЕСЕДА

КОЈА ЈЕ ГОВОРЕНА 0 СВ, САВИ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ КОД, САБОРНЕ ЦРКВЕ.

Уважжени зборе: госпође им господо!

Позната је истина, да народ, каои појединац, има у животу момената епохалног значаја. Такве општеважне моменте и народи и појединци не заборављају лако; они се њих сећају и сматрају их као неиецрпими извор за буђење поносних или тужних успомена из прошлости. Хроника врло брижљиво води рачуна. о таквим моментима, и људи, ти немирни и вазда незадовољни посматрачи природе и њених хладних и неменљивих уредаба, сваком годилом, која као сићана кап времена, кане у

једно местанце у њој, хотећи тиме, да немерљиво и вечно време што лакше представе и схвате. На тај начин води се рачуна о лаганом и сталном, али никада неуспореном, одмицању од нас у вечност важних историјских момената. Тако се, више или мање тачно, зна много пута и дан, тај атом времена према вечности, кад је се какав акт од народоносног значаја окончао. Тако се у сваком народу, у свакој години, знају дани знаменитих догађаја. Успомена из прошлости, која се тих дана буди, оби-

бескрајно море вечности, попуњавају по | чно скреће у људи ток свакидањих мисли