Учитељ

силно блато, које по природи и цвету

просуто лежи, и које жељно очекује вредну пчелицу, да га брижно сабере и газди своме у кошницу унесе.

Многи би се одао пчеларству, али се изговара, да нема знања о томе, ни довољно времена за то. Но ови ретци доказаће да пчеларство није тешко, да се сваки може њиме бавити, да је оно само једна корисна забава, и да оно од свију економних струка најмање труда стаје.

Размисли само колико труда и времена око стоке потрошити мораш, чувајући је дању и ноћу, по зими и врућини. А пчеларство преко читаве године иште само 2 месеца. веће пазење, и то за време ројења и истресања меда, а сав остали посао је више забава, него радња.

Да је тако потрудићемо се да овде у кратко опишемо све радове око једног кованлука, преко читаве године.

Пролеће : чим су мученици одагнали снег са земље и ваздух топлији постао, ево ти већ пчелице где вири на лету, једва, чекајући да се опрости зимне чаме, и ако је само 10—12 степени топлоте, не заустави је нико више у кошници. Милина је тада, чути и видети ону зуку првог излдета, које пчеле ради чишћења, предузимају. Је ли кованџија овај излет на своме кованлуку приметио, већ је једну бригу пребринуо. Приметили пак да код које кошнице излета, нема, ваља одма прегледати и видети шта, је узрок томе. Ако је кошнида угинула, ваља сво саће извадити, мртве пчеле стрести, буђаво саће ако га има очистити и све опет натраг сложити. Ако се пак пчеле због глади једва крећу ваља их одма топлим медом ирихранити, па ће и оне првог топлог дана излет учинити.

Доцније кад већ боље отопли, ваља све кошнице прегледати, очистити, буђаво саће уклонити, ако се који безматак примети

треба га одма с другим спојити, јер ту се

ништа не губи, већ као што вели наш стари кованџија Филип Ђорђевић, премешта, се новац из једног џепа у други. При овоме прегледу треба још по који оквир с медом

додати. Када излети учестају, онда се пред вече виђају многе пчеле око кошница, попадане и од хладноће укочене, ове ваља у једну кутију покупити, одгрејати и пред кованлућом пустити их, па ће свака своју кошницу наћи. Ове пчеде многи додају слабицама, те их тиме опорављају. Ако још споменем, да с пролећа ваља на кованлуку по један оквир с белим брашном изложити које пчеле у место прашка употребљују, као и воде сољу потруњеве, онда би ово били пролећни радови на кованлуку, који као што се види врло мало труда стају.

Лето: много пута и пре, али обично у почетку лета почиње ројење ова највећа радост кованџијска. Ко није роја видео, ухватио и сабио, не може се правим кованцијом назвати.

Ројење природно, прављење вештачки ројева, и истресање меда центрифугалном справом, спадају у мало теже послове. Природни ројеви излазе обично у подне кад су сви код куће, прваци се врло лако хватају, но другаци и трећаци тумарају више вбог многих матица, ади ако је кованпија, само на опрезу те употреби прскање водом или бадање песком лако се и ови савладати дају. За онога, који хоће пчеларење да, отпочне сад је најзгодније време, у спремљену ђерзонку са неколико оквира и почетцима саћа, ваља стрести рој, и овај ће одма почети нову кућу кућити, те ако је ноле угодна година, он не само што ће за своје зимовање привредити, већ ће бити кадар нешто и своме газди уступити.

Јуна и Јула почиње најрадоенији посао на кованлуку истресање меда. Ово је радња, око које се сваки радо бави. У ово доба. кад се кошница отвори и мед се у оквиру заблиста, ваља одма на посао, јер ако се истресање неби одма предузело, то ће пчеле мед поклопити те је онда посао много тежи Центрифугалну машину не ваља јако окретати већ умерено, и пазити ваља ла сепри окретању младо саће не. поломи, што би у то доба ведика штета била. Истресено саће треба одма натраг у кошницу мећати

из добрих кошница извадити и лошијем | које вредне пчеле опет на ново пунеин