Учитељ

рада „земљу украшену црквама, краљевством, архијепископетвом, јепископима, и свима уредбама и законима православне вере“. Но да св. Сава од ничега другог није ништа учинио, од неодењиве му је вредности само та једина заслуга, што је у српском народу утврдно православну веру. Тиме је он створио јак бедем, о који су се доцније вековима разбијали усиљени вали варварских хорда, тако, да је Српство срећно издржало политичку тамниду, у којој је чамило мало не пуних пет векова, те најпосле изишло из тога подитичког мрака на видело светлије будућности, и јавило се као прекаљен и чврст народ, способан, да живи самосталним својим животом. А да је најезда, азијских крволока затекла СОрпетво поцепано вером, и без религиозног једин· ства, а под вековним принудним притиском фанатизма мухамедовског, једва, би човек и помислити могао, да ли би се Орпство кад годи јавило на позорници светској као народ, но би можда и оно, ћао год и многи други народи, прешло у историјски помен, оставивши после себе, на плочи политичке гробнице, само име, као бедни и жалосни израз некадање своје политичке екзистенције.

/

ли вили

94

ње

Кад се тај могући Факт потпуно у свој ошширности појми, онда тек пред нас светитељ српски излази у потпуној светлости својој, као засновалац религиозног јединства српског. да тако големе заслуге светитељеве потомство Српства не треба, а и не сме, да се бар скромном жртвом према њему не одуњви. За то ми у овоме тренутку подижемо свој слаби глас за велико и племинито дело: Да се покрене, а 384 тим мало по мало приступа и остварењу мисли, да се на месту, где је некада варварска обест сажегла, и у ветар развејала последње остатке овог многозаслужног светитељског претка нашег, подитне споменив , који ће и далеким покољењима у будућности, немим говором казивати славу његову. На остварењу те мисли, имало би да учествује сво, политички раскомадано, Српство, да тиме да видљивог доказа свога признања према светитељу, а тиме да се уједно да и прилика, у којој би се сво Српство нашло прибрано и уједињено на остварењу једног свесрпског дела.

На ев. Саву 1982. г.

Београд

ујАЗА ј. РАДОВИЋ.

ЈЕ ЛИ ТЕШКО ПЧЕЛАРИТИ

им!

Од кад је ђерзонко прокрчила пута рационалном пчеларењу, од тог доба почело је свуда, па и у нашег народа живље кретање и заузимање око пчеларства. Но преко свега тога, оно још не заузима онај степен џажње и предусретљивости, какво пчеларство с правом заслужује.

Радцнонално пчеларство доноси врло велике користи, а са мало труда и трошка

и слободно се може рећи: да се ни један труд пољопривреднику тако обилато не наплаћује, као труд око пчеларства.

На све стране чује се данас јадиковање „како се тешко даје живети, потребе с дана на дап расту, трошкови се двоструче, а | дугови гомилају, све је скупо прескупо, а проклети новац најскупљи“. Па поред свега овог јадања, још нико не мисли на оно