Учитељ

почне се крити и чувати и једва жив побегне у једну другу варош, која се зове Медина. (пок. на мапи). То је било 622 год. после Христа. Та се година зове; „година бегства“ (Хеџера). Од тог времена Турци почињу бројати године као и ми од рођења Христова. (Ми сад имамо 1885-ту год. од рођења Христова. Прорачунајте колико Турци имају год. од бежања Мухамедова2) Пропитивање.

Ш. Основи, проповед иширење Мухамедове вере.

Мухамед пије знао никакву нову веру нити му је Бог казао, но ју је он сам измислио: тако је узео нешто што су Хришћани веровали, нешто из Мојсијеве вере а нешто из незнабожачке, и то саставио у неке изреке и поуке па казивао народу. Па како је то умео вешто и лепо да прича народу ва то су сви Арабљани почели веровати његову веру. Тада Мухамед почне оснивати државу.

Овако је Мухамед причао народу:

Да је тај једини и истинити Бог кога он помиње и Мухамед његов најстарији пророк. Да је тај Бог и пре учио људе преко Мојсија и Христа, па су се покварили. За то Бог шаље Мухамеда да њега сви слушају и верују у једнога Бога и њега, и више никога. Ко верује у једнога Бога и њего_ вог пророка Мухамеда (Ислам) биће праведан овог и оног света, а да баце све кипове (слике), којима су се дотле молили.

Сваки да се моли Богу пет пута на дан.

Да се клањају т. ј. да се сасвим понизе пред Богом и Мухамедом.

Кад се моле Богу, да се обрну храму у Меки. (За то су се обртади Меки, што је у Меки био један храм — црква турска, да много кипова. Међу тим киповима стоји једа црн камен, за кога они мисле да га је Бог послао још Авраму. Ту долазе сваке год. многе турске хаџије (хоџеј те се влањају, обилазе 7 пута тај камен, па га љубе. То сезове „ћаба“). И Мухамед је учио, да ваки верни треба једном у години дана да се поклони ћаби,

Да се више пута перу водом. — Је ди то Добро —

„Да посте један месец дана у години, а то је месеца Јуна. Тај се пост зове „рамазан.“ (Они дању не једу ништа мрено па, ноћу једу, тоим је пост). Свињско месо ла нико не једе, нити вино да пије. То је Мухамед забранио с тога што је тамо велика, врућина, много топлије него код нас, па кад се једе масно јело онда се добијају разне болести, а вином се оцет лако опију па праве неред. Мухамед је учио, да треба чинити милостињу, т. ј. ако неко има 10 дин. нека да сиромашку 1 динар. Је ди ово доброр Тада је била умрла Мухамедова жена Кадиџа, он се ожени другом (Ајтшом) а још доцније имао је много жена. За то је народ учио, да може сваки имати по више · жена. а то је веома гадно. | Још је Мухамед учио, да сваки Мухамедовац треба да учи и друге народе вери Мухамедовој, ко неће да прими, да га посече мачем или да га зароби и да му одузме све имање ако се не прими вере Мухамедове. Мухамед је говорио, ко год не верује у Бога и Мухамеда, он је неверник (ђаурин). да то је добро сваког убити, ко неће да прими Мухамедову веру, па његово имање узети и обогатити се. Што ко више може да поубија неверника (ђаура) и да отмо њиног имања, те да постане богатији, тим је праведнији. Ко све ово изврши, што је Мухамед говорио, тај ће после смрти отићи у рај; а то је нешто тако добро, да се не може ни замислити. Је ли добро, што је Мухамед учио да се отима и убија 2 Зашто није добро Је ли тако Христос учио 2 Чија је наука боља, Мухамедова или

Христова 2 — Чија је вера боља Који је бољи: Мухамед или Христос» Пропитивање. |У. Описивање раја, смрт Мухамедова, упоређење његове вере са Христовом И најзад поука.

Мухамед је охрабрио народ и приволео га да прими његову веру што им је причао како ће верни после смрти уживати 1. ј, веселити се,седети, пити и јести разна јела, у рају. Ониће бити најбољи, који буду пај више ђаура исекди и приморавали свакога да прими веру мухамедову.