Учитељ

Даље, по мом уверењу, тај државни утицај није користан за школу, за народно изображење, него је шкодљив. Државно издавање школских књига увек је било препоном за народно ивображење, а ја вам велим, да је оно са те стране целом свету познато. Са тим школеким књигама увек су спајали циљ, да младеж и учитеље стерају у посве тесан, одређен системат, те пређашње образовање учитеља познато је са те стране, да се будући учитељ научи, како ће Фабрикате државом издаваних књига наметнути деци, пак су и у том уском кругу школску младеж а учитеље од прилике тако држали, као што се каткад коњи прежу, које пуштају да трче у једном колу.

Е, то у будуће неће бити боље, него горе. Истина, сад хоће да допусте нешто више хране, али само у облику, на који је држава ударила свој жиг. Као што је познато, већ имамо званични школеки правопис, уз то треба да дође државна званична психологија, званична историја књижевности, званична педагогика, званична методика, званична физика, једном речи, цела, наука треба да: постане званична, јер се хоће да издају нарочито удешени и израђени учебници за све учитељске школе и за све грађанске школе.

Е, господо, како ће на такав начин да у школу дође дух, живот и воља на рад, откуда ће учитељ да добије љубави и воље и у опште потребна својства правог учитеља — то ја не појимам. А где је онда одредба устава, која вели: наука и њено учење слободно је: Где ту може бити слободе, где је реч о државном, на порцијуне

цензури '% Већ је врло у питању и сумњиво је у наставничким круговима, да ли се дотле сме ићи, да се израђени учебни планови издају. Али на то би се могло и пристати; али да се дотле иде, да се сва учебна материја у нарочитим државним учебницима доноси, то нико не може заступати. Успеси су при томе ти, даће школа постати не можда државним заводом или заводом за народно образовање, него ваводом владиним, заводом бирократије која сада влада. ЈЕ, кад наше министарство, као што је познато, није никакво сасловије од учених људи, није факултет, није ни збор од учитеља, него је чиновничко тело, то ово министарство није ни надлежно да се упушта у такве послове, ван ако неће да се позива на своју Формалну надлежност и да каже: ја сам министарство, па смем чинити што ми је воља. Али унутрашњу надлежност, право на издавање таквих списа, зацело нема министарство, па у свом свету још нико није тако шта тврдио до ли у Австрији, а ту свакако морам споменути једну особитост.

Са заводом тако стоји, да нешто, што је пре било спасоносно и добротворно, временом је постало сувишно, а после, кад хоћемо да га још одржавамо, шкодљиво. Ту вреди песникова реч, коју примењују на такве установе, које се одржавају преко времена: „Ум постаје глупошћу, благодет мучењем.“ Тиме се данас може ово издаватељство књига обележити.

Овде још нешто долази у обзир. Ко одговара за ту установу. Једини г. министар. Ја питам г. министра, да ли ће он да одговара за садржај свију

одмереном дељењу науке, о државној ! тих књига, које хоће да се издају, да