Учитељ

61

ИЗВОР УМНОГ БЛАГА

ЗА

СРПЧАД У ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

ПРИКУПИО И ПО АЗБУЧНОМ РЕДУ СТАВИО

7. Милсвановић

УЧИТЕЉ _

(НАСТАВАК)

Б.

— Бог је вечна доброта и правда; што год није добро и праведно, није од Бога. — Благо оном ко вавијек живи,

Имао се рашта и родити.

У добру је лако добар бити.

На муци се познају јунаци.'— П. Њ.

— Благослова нема ономе, који помаже брату свом у нужди једном руком а другом тражи да му скине и кошуљу с' леђа.

— Будале су очима слијепе,

Које виде 1 залуду виде,

Требају им за просте потребе,

Ка' осталој истој животињи. — Њ —

— Боље је бити здрав вратар, него 60лестан цар. ;

— Бог је мени очи даровао

Свијећа ми божја пред очима

Те разбирам бијелу светину

И не држим црно за бијело.

— Брате! тражи добре људе, и паметне и поштене; с' њима се дружи, с њима ходи с' њима седи, и тако ћеш бити све то мудрији и паметнији; ако ли се с манитим и с' мало добрим будеш дружио, изгубаћеш ионпо мало поштења и памети, што си имао.

1

— Брзорек пун греха. Брзорек прегризе Језик.

— Буди готов да ближњему увек учиниш услугу.

— Безумних страдање, разумнима је учење. — Боље је без вечере легати, него са дугом устајати.

— Бежи од златољубља; златољупцу не може бити доста, вавек су сиромаси, јер не

виде оно што имају гледајући оно, што. немају.

— Боље је ла нас савременици наши уважавају и почитују, него да пас се боје.

— Будућност је божја, пико не зна каква, ће му доћи. Будућност прати лењост, а болест неумерност.

— Блато оном ко сету вече свога живота може обазрети на леп дан, испуњен мушким

| и племенитим радом.

— Безуман оставља, за сутра оно, што би могао данас учинити, држећи, да ће сутра паметнији бити.

— Буди уверен, да онај, који друге срећнима чини, не може сам бити несрећав.

— Бољејеу части мршавити него у бесчашћу гојити се.

— Благодјејање кад је задуго на путу, поквари се док стигне.

— Будите у миру са људима а ратујте са пороцима. |

— Будала се обично познаје по овоме: он се љути без сваког узрока; говори, макар га нико и не слушао; поверава се сваком човеку без избора; у свачем је непостојан. запиткује о стварима, које се њега, не тичу, и не разликују пријатеља од непријатеља.

— Боље је отрпети једно зло, него направити да буду два.

— Благо мајци чије дете узимају за пример други; — тешко ономе, од кога се поштене морају да клоне.

— Без зависти гледати како други долази до онога, што смо ми желели, — то је ведичина душе.