Учитељ

Боље је што не знати, него наопако зло знали. — Боље је и два пути три пут питати, пего један пут заићи. Без друштна се не да живет, Друштво нам је стуб. Самац човек није друго Већ посечен дуб.“ — Боље је зло од Бога, него добро од злога. Буди, неве, ! 1 Млада невеста. Биће теби сваког добра. — Брбљив је незапечаћено писмо, које сваки може читати — Брзорек прегризе јевнЕ. Језику су зуби ограда. — Болест уђе у кућу Да се и не опажа, Умереност, чистоћа Најбоља, је стража. — Бога човек без науке и без добра срца сличан је волу, који има позлаћене рогове.

И

собом добра,

Боље је и од глади умрети, него ли · под срамотом живети.

Бистрим оком посматрај све што на свету бива. Прикупљај, памти и бележи ис'куства. Јер без довољно искуства, нема самосталног мишљења, — а без тога човек остаје као слепац, кога, 1 неко други мора да води, |

Пе“ зна свашта, а вас свет ништа.

Боље је бити малн газда, него велики слуга. ;

— Будалаштина се увек истиче напред да буде боље виђена; права мудрсст заостаје, да боље види.

— Будала кад ћути, паметан.

Бој се опасности докле дошла није,

А кад једном дође јуначки сретни је.

— Боље је бадава радити него бадава завијавати (лдангубити, залудничити).

— Богаташ је онда најбогатији, кад невољнима помаже.

— Баш се оних паса чувај,

Који много ћуте

И хрђави људи ћуте,

Изненада уједу те.

људи мисае да је

62

— Безуман владар

У тиранству и раскоштву Пријатно ужива,

Не помишља за такове Судба каква бива. _

Благо оном, ко се туђом штетом научи памети, а тешко оном, ко својом. мора. Будала је ко хоће да зна шта се у туђем лонцу вари.

— Болест цени здравље, глад вредноћу и штедњу.

Бићеш дуго снажан,

Бићеш дуго млад, Ако ти је одмор Примрема за рад.

В.

-— Ваша лепота, да. не буде у плетењу косе, и у ударању злата на себе, и у облачењу скупоцених хаљина, него у пријатности човечијег срца, у једнакости кроткога и тихога духа, што је пред Богом многоцено. — Апоб. Петар. Велико звање не украшава и не одликује човека, него човек чини част звању. Врло паметно чини онај, који даје савете људина само онда, Кад му их ко занште. — Венцем жели Српкиња китит своје

,

власи. Венац славе народне најлепше је краси. Вештина, је јача, неге сила. Више се зла могу учинити у кабинетима, него на бојном пољу. Великодушије у давању кад се не чини гди и како треба, ништа друго није него сујетна жеља, показати се великодушним. — Војник, који себе изображава, тиме оштри своју сабљу. — Великој души и од самога лета истина је драга. Ваљало би да људи веома љубе правду, зашто нико није рад да му буде неправда. — Ватром се злато проба. У невољи се ПИКА ко је какакав. — Више се вајди онај, који једну вњигу трипут прочита, него онај који три књиге једанпут прочита