Учитељ

ЈУРИ У Ава и Мун

| |

ставити слободној конкуренцији, која |

је једина кадра у духовном пропзвођењу дати оно што је заиста добро.

Добро се каже у извештају, да су се примедбе правиле и против облика тог произвођења (То је онај системат процеђивања, процењивања и повторите-

љног процењивања, замерања и повто- |

ритељног замерања , одакле никад не може изићи никакво добро и целина).

Нико није сачинио добар учебник ако се обраћао на стотине стручњака, ако их је питао за мњење и ако сена свако то мњење обазирао, дакле није дошао до нечега што је тобоже савршено. Ко је кадар, тај седне, штудира и сам напише своју књигу. Па ето видимо резултате. То је као са званичним новинама. Оне имају уза се владин аукторитет, али никад не могу цветати, јер их вежу обзири, утицаји им сметају, са чега никад не могу добити потпуно поверење у народу; па тако ће бити и са учебником, који сачини држава под својом фирмом. И што је добро, стоји под неком сенком, под неком неприликом, јер нема слободна ваздуха, изгледа као да му се идена руку, а и сама сумња на то идење на руку шкоди у таквим стварима. Као што добрим књигама не треба окриља с више, тако не треба добрим књигама ни да се смета неједнаким подељењем ветра и сунца, а пошто се та штета не да избећи уз ц. К. накладу и пошто се позивам на аукторитет министра просвете, који је у нашем одбору изрично са сажаљењем изјавио, да су у Немачкој учебници и читанке боље од наших и да их наше нарочито нису

царској и у другим, школи наклоњеним, земљама могућим учинио, да имају добре и јефтине школске књиге.

Ова ц. к. наклада школских књига јединствена је у Австрији; држава даје ењиге правити, она плаћа писце или чиновнике, који се занимају састављањем таквих књига за званичних часова или осим њих, то не знам извесно. Држава их даје печатати, укоричити и разаслати, прима за њих новце, тим новцем рукује и даје га на неке цељи. Шта је дакле лођичније, природније и

| простије, него да тај рад гдегод у бу-

џету добије израза, како бисмо могли пресудити, како се ту ради и да ли је то сходно циљу. Али не! То је об-

| даст који остаје у мраку, не сме се ње

дотакнути, она не подлежи никаквом правном и политично-Финансијском суду, па ни толико, колико би се могло рећи,

"да други Фондови такође имају своје

· опредељење али се од њих мора рачун · да полаже и односно њих имају у закону

домашиле у упечатку патриотизма: то.

бих што топлије препоручио да се пође. "и писаца, него и свију оних, којима је

истим путем који је у Немачкој, Швај-

одредбе. Дакле правда иште, да се у будуће управа ц. к. накладе и Финандијски подноси овом вис. дому. Ми не можемо да видимо никаква разлога увећаном раду д. к. накладе, ми не видимо разлога у ономе, што смо ставили као своје коначне предлоге да се мисли, као да су чланови одбора тиме то мислили, дац. к. наклада ограничи свој рад барем на поправљање књига, које је она издала. Не! Она треба да га онако ограничи, као што су га молили књижари у оном смислу, као код средњих школа. А кад то буде мало по мало, не прекидајући на пречад са постојећим приликама: онда ће бити радост и задовољетво не само у круговима књижара,