Учитељ

У

су врло дуги. Јетра са жучним мехуром дугачка је и доста велика, а велика је и жлезда гуштерача.

П. Живот смуков. Становање. Омук станује по шибљаку крај

бара, на обалама тихих река и потока и |

по влажним шумама. А има гаи по брдима, где нема вода, близу кућа, по ђубриштима,

у подрумима и кошарама ; те отуда се прича

да сиса млеко од крава. Кад је лепо време може се видети и у Новембру како се сунча. За тим сезавлачи у подземне рупе, где се не мрзне и лежи уклупчан и укочен целе зиме ништа не једући. У јесен је смук дебео, а у пролеће кад измили из рупе омршавио је и једва у пола тежак колико је био у јесен. У пролеће излази из рупе и то крајем Марта или почетком Априла, и по неколике недеље опоравља се сунчајући се. Шри том свако вече завлачи се у рупу, из које излази тек по што се роди сунце. Тако смук није ноћник, као што је отровна, пешчарка.

Храњење. Смук: се храни жабама, и најреадијехвата зелену жабицу. Кад је на близу спази, тешко ће му утећи. Њаба издаје тада жалостан глас, којивише личи на танко и отегнуто блејање овце. По води смук лови и мале рибице, те с тога је штетан. Омук не лави свој плен, већ хита да га жива сахрани у свој желудац. Обично хвата жабу ва главу, а ако му ово не испадне, ухвати

је за стражње ноге, састави их и гута. При.

том јадна жаба дере се из евег гласа. Мале жабе лако прогута, а код великих се мучи по више часова, и при том изгледа, да се веома умори. Кад је смук гладан, брзо прогута по 100 пуноглаваца или по 50 врло ситних жабица. Кад се уплаши, пзбљује прогутане животињице, као што то чине и " друге змије. Ситне сисаре и тице врло ретко хоће смук да прогута. Многа пљувачка у устима веома олакшава гутање, јер залогај буде клизав.

Кад се смук наједе, може дуго бити без хране, јер се прогутане животиње полако варе; и то прво се сваре оне што су на дну желуца па онда редом.

Омук пије врло ретко и врло мало воде или само влажи језик у води или роси. Млеко пак никако не пије. Омуку је давато млеко топло из вимена, хладно, узмлачено, кувано прогрушано; и никако га није хтео окусити, ма да је веома дуго гладовао и жеђ трпео. Тешко је било завући смукову главу у млеко, и кад се силом запоји млеком, поврати га са свим. У многобројним покушајима није се могао емук натерати да прогута ни једну једиту капљицу млека.

Смук може гладовати по неколико месеца, а тако и друге змије. Ево како прича један Немац: 1564. године, 7. Јуна ухвалио је смука у бари, затворио га је у стаклен орман и нудио му је храну и воду. Но смук није ништа хтео окусити, ни воде пити до половане Септембра. Тада је само један

| пут пио воде, а другу храну није хтео јести.

Од тог доба није му давао ни храну ни воду. И кад је наступила зима, завукао се под камење и земљу, што је било покривено маховином. Но како је у соби било топло, није се смук био укочио у зимњем спавању. Само је један пут изгледао као мртав, и кадга је узео у руку и хотео бацити, почео се вити око руке. Пружио му је воде, те се мало напио, па је даље гладовао до 14. Априла 1862. године. Тада изгледаше врло малаксао и да не би липсао, дао му је два даждевњака. Смук се поче мицати и уста отварати, па брзо јурну и оба даждевњака прогута. Међу тим после 311 дана гладовања није изгледао 60лестан, осим што је омршавио.

Множење. У пролеће змије мењају кожу, први пут свлаче кошуљицу (змијињи свлак). У лето носе јаја. Млађи смукови носе по 15—20 јаја, а старији по 25—986 јаја. Јаја су по величини и обиму као голубија, но љуска има врло мало кречне материје, с тога је мека. Беланцета, у јајету има. врло

мало око жуманцета. Ова јаја на ваздуху

осуше се, а у води се распадну, те с тога ове змије не множе се онако много, као кал, би се сва јаја излегла. Омукови носе јаја обично у ђубре, лишће, трошну земљу,. влажну маховину, и не леже на њима као тице. Сва јаја снесе емук на један пут, јер