Учитељ

ДАМА

су једно за друго залепљено пиктијастом материјом, те изгледају као низ ђинђува. да три недеље излегу се мали змијићи од топлине ђубрета и сунчеве топлоте, провале меку љуску и измиле. Младунци су дугачки 16 см. иимају већ зубиће. Мати се нимало не стара о њима, већ сами траже храну.

Особитости. Смук свлачи горњу кожу преко лета по 4 до 5 пута. Овлачење почне од усница па провлачећи се кроз маховину и рапотине остави свлак.

Због отровних змија људи се боје од сваке змије. „Кога су змије клале, и гуштера се боји, вели српска, народна, пословица. да, то, што се миче, а хладно је, очи има укочене, језик дуг и расцепљен, :без ногу а брво пузи, завлачи се по шушњу и шипрату; све то чини, да људи веома мрзе змије па их гоне и убијају.

У водисму особито добро плива и гњура се на дно воде, где може остати по неколико часова. Вијугајући се смук пуже врло добро по дрвећу.

Омук је мирна и блага животиња. Човеку

неће никад баш ништа учинити. Мој друг и пријатељ покојни Сава Павловић посио је смукове у рукаву, пуштао их је на један рукав по кожи, па измиле на други рукав или преко груди и леђа изађе на врат где се обавије. У школи на часовима многопоштованог професора Панчића поздрављад се с друговима пуштајући им на руку коју малу змијицу.

Непријатељи. Од непријатеља, тица (орлова, гавранова, чавака, рода и др.), јежева

ласица, лисица брани се смук избацујући смрдљиво ђубре и сок.

Штета и корист. Смук је штетан што тамани рибе а ижабе, које су корисне. јер _ требе шкодљиве инсекте. Да смук може у води човека опасати и згњечити га по трупу

или нотама и рувама, није истина. Користи од смука немамо.

Сродне животиње. Све су наше змије врло налик на смука, само су неке мало веће, а неке мање, и разликују се по боји. Но највише се разликују по зубима отровне змије од којих код насу Србији има само две врсте : пешчарка или шаран и камењарка,

или грабарка. На сликама Шрајберовим.

насликана је пешчарка или шаран на таб. ПИ. ђ., а то је опа змија изнад смука што се обавила око дрвета и главу пружа на оног инсекта на грани.

Српске народне пословице у којима се змија спомиње. Гују за реп не би извукао (таки је шибљак). Змији на реп стати. Значи доћи близу зла. дмију у њедрима носити (кад онај, коме се чини добро, човјеку зло мисли.) Змијо шарена, (рече мати дјетету кад га жалећи кара); може бити да је на ово налик и оно што је Бановић Страхиња казао своме сужљу:

Ропче моје, змијо од Турака —

А. обадвоје може бити је сродно с онијем

| што се пјева и приповиједа како је нека

жена змију родила, од чега је по свој прилице постала и она пословица: Ако јеи змија, од срца је. —

Има и трава која се зове змијиња трава (Уеготаса сћатаед ла [.) Ова је трава препо-_

ручивана некад као лек против кашља и суве болести.

Напомена. Нисмо могли докучити коју змију народ зове смук. У Вуковом речнику има смук и смукуља, нека врста змије, која, је озто црна, а оздо жућкаста. У виноградима Неготинским зове се овим именом нека, змија, која је тамо врло обична, но писац ових редака није је могао видети и ако је врло много по виноградима ходио. И онда кад је неки од сапутника, славио смука, умакао је те га нисмо могли сви видети. Можда ће бити, да народ овим именом зове многе змије или сваку, која му смукне испред ногу. По горњем казивању Вуковом, биће смук Сојиђег Пауезсепа Ста. или Сојшђег Аезешарп Уаг]. Но како су обе ове змије врсте једног рода, то их можемо обе узети под именом смука, и за разлику ову другу назвати жућкасти смук или смукуља, јер је ова змија овло жућкаста и већа је од описане (буде велика, 1.60 см.). И као да ће баш ова змија бити што је Неготинци виђају по виноградима. ЧЊућкасти смук једе највише мишеве, а и гуштере. С тога је овај смук најкореснија змија. И онда је потпуно основано, што један стари пудар код Неготине (у Бадњеву у оном крају што се зове Врело) сматраше